Да се уз таленат и велики рад снови остварују показује примјер младог Бањалучанина Томислава Вукомановића, најбољег дипломираног студента Факултета физичког васпитања и спорта, чији труд је препознао и Универзитет у Бањалуци, који га је одликовао златном значком са ликом Николе Тесле.

Ово признање, које се додјељује за постигнути изузетан успјех током студија, Вукомановићу ће бити уручено идућих дана, јер због учешћа на Меморијалу “Проф. др Мирослав Поповић” у Београду, на којем је одбранио ЊБЦ омладинску титулу шампиона свијета у велтер категорији, није био у прилици да значку преузме на свечаној академији Универзитета у Бањалуци, која је одржана прошле седмице поводом обиљежавања 49. година рада.

Универзитетско признање овом двадесеттрогодишњаку, који је десетком дипломирао на бањалучком Факултету физичког васпитања, много значи. Колико му, како је рекао за “Глас”, ово признање импонује, толико га, како каже, обавезује да у будућем професионалном раду, али исто тако и на другом циклусу студија, на које се уписао на Универзитету у Бањалуци, да све од себе.

- У вријеме када имамо пољуљан систем вриједности драго ми је што постоје институције и појединци који препознају и цијене труд, рад и залагање – рекао је Вукомановић, кога живот није мазио.

Одрастао је у Дому за незбринуту дјецу “Рада Врањешевић” у Бањалуци, гдје је дошао као беба и гдје још станује.

И поред свих недаћа које му је живот припремио Томислав је изабрао прави пут и израстао у доброг и честитог младог човјека који је својим примјером показао многим младим људима да се труд и одрицање увијек исплате.

Није лако ускладити обавезе за вријеме студија, али није ни толико тешко, све је, каже, питање добре организације.

- Све се може кад се хоће. Све обавезе унапријед испланирам. Научио сам да постављам приоритете. Максимално и подједнако сам посвећен и образовању и спорту. То ми је помогло да развијам и радне навике и менталну снагу. С друге стране, та академска постигнућа пружила су ми ширу перспективу и тај осјећај испуњености ме мотивише и у рингу – објаснио је Вукомановић, истичући да је бокс његова највећа љубав.

Како би све постигао, знао је данима да не спава. По завршетку тренинга, одмах би, како каже, узео књигу у руке и учио све до јутра, када га поново чека тренинг.

- Драго ми је што на овај начин инспиришем све око себе, који су ми велика мотивација. Златна значка представља само почетак овог пута и једва чекам да видим шта ћу све у будућности постићи - поручио је Вукомановић.

Фото: glassrpske 

Захвалност

Томислав Вукомановић истиче да велику одговорност има, како каже према својим другим родитељима, Душку Зорићу, који је уједно и његов тренер те Марији Стојановић, која му је преносила своје знање из медицине и сродних спортских наука и била ту 24 часа дневно.

Наглашава да велику захвалност за свој успјех дугује промоторима Саши Лукићу и Саши Кондићу.

- Много ми значи и подршка предсједника Републике Српске Милорада Додика и градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића, који су увијек ту да ми помогну – рекао је Вукомановић.