Сања Савић Милосављевић: Драма као порив, потреба и позив

11.04.2021. 15:03
5
ИЗВОР: Катера

Наша суграђанка, драматург Сања Савић Милосављевић, из Пала, тренутно настањена у Београду, у разговору за портал Катера говорила је о сценарију за своју дебитантску телевизијску серију „Време зла“, која ће премијерно бити приказана на каналу „Nova S“ у септембру ове године.

Сања је у Палама завршила основну школу и гимназију, а дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду. Аутор је сценарија за неколико кратких филмова, те сценариста, редитељ и аниматор два кратка анимирано-играна филма.

Објавила је збирке приповиједака „Кад жирафа проговори“ и „Вријеме вашара“, романе „Неоштрине“ и „Туђа кост“, драме „Сребрни цар“„Птице и друге драме“, „Код шејтана или Једна добра жена“, сценарио за ТВ драму „Принцип“.

Како се код Вас појавило интересовање за драматургију?

Савић-Милосављевић: Сјећам се да сам била веома ганута Чеховљевим и Ибзеновим драмама. Кад сам читала ”Галеба” први пут у средњој школи, осјећала сам да има везе са мном више него друге књиге које сам читала у то вријеме, и да није у питању само опчињеност књижевним дјелом. Након што сам сазнала да постоје студије драмског писања, распитивала сам се о факултетима. Тада сам ишла на предавања професора Синише Јелушића о драми која је држао на Филозофском факултету на Палама. У оптицају су били Београд и Цетиње, али се некако десило да се на крају ипак одлучим за Београд.

Када сте почели да пишете приповјетке и романе? Како сте се у томе пронашли?

Савић-Милосављевић: Прошла сам дугачак пут с писањем приповиједака. Прву озбиљнију приповијетку коју сам написала, радила сам као предложак по којем сам касније писала сценарио за свој анимирани филм ”Прича о Мики мраву”. Схвативши да то баш и није сценаристичка форма, тзв. "storyline", те да има у себи књижевну амбицију, одлучила сам да је мало уобличим, и тако је кренуло.

Прве двије збирке су имале по 11 приповједака, а обје је илустровала моја кума Јана Вуковић, с којом сам касније сарађивала на многим пројектима. Збирка прича ”Брда” објављена је прошле године у оквиру издавачке куће ”Бедем” коју сам покренула са супругом, писцем Младеном Милосављевићем. У плану је још једна збирка кратких приповиједака под називом ”Приче лопова поштењачине”. Ту ће се наћи и приповијетка ”Клиничка смрт”, награђена на конкурсу ”Јанош Сивери” прије неколико година.

Слика

Туђа кост/Фото: Приватна архива

За роман бих могла рећи да се надовезао на потребу за писањем приповиједака, с тим да у роману уобличујем идеје којима треба више простора да се развију. Трудим се да ми свака нова прича буде нешто на шта не морам увијек да будем поносна, али волим да барем сама осјетим да сам њоме превазишла неку баријеру, остварила бар минималан помак.

Филм „Наши очеви, мајке и њихова дјеца“ је приказан на неколико фестивала широм земље и региона, да ли је он испунио Ваша очекивања?

Савић-Милосављевић: Тај филм сам радила као студент мастер студија и био је логичан наставак сарадње са колегама с којима сам раније радила на кратким филмовима, прије свих, са сниматељком Маријом Момић, монтажерком Јованом Филиповић, дизајнером звука Лазаром Арсовићем и композитором Павлом Поповом. С обзиром на скромне могућности за настанак пројекта какав је дугометражни играни филм, мислим да смо, захваљујући прије свега великом ентузијазму и пожртвованости читаве екипе, успјели да испричамо неку необичну причу. Свјесна сам недостатака овог филма у продукцијском смислу, али и даље сам веома срећна што он са свим својим недостацима и квалитетима, постоји.

Шта очекујете од ТВ серије "Време зла" и колико искуство Вам доноси досадашња сарадња са Гораном Шушљиком?

 

Савић-Милосављевић: За телевизију сам раније радила емисију за децу ”Свезналице”, али је ово прва драмска форма којом се бавим као сценариста. Горан Шушљик, осим што је врстан глумац, је искусан и способан продуцент, а у овом случају и креатор серије који врло добро води читаву продукцију. Очекивања су велика јер је у питању захтјеван пројекат, али пошто је и мени веома стало да оправдам дато повјерење, очекивања која имам од себе прате темпо који задаје продукција. Када се ради адаптација књижевног дјела, поготово уколико је комплексно као што је ово случај, при изради сценарија је неопходно доносити десетине, стотине одлука, тако да је сваком сценаристи потребно да осјећа јасан и сигуран оквир у којем треба да се креће. Тек тако се из материјала, а вјерујем и касније, од сарадника извлачи максимум.

Слика

На премијери анимираног филма у Краљеву/Фото: Приватна архива

Да ли имате у плану радити на територији Републике Српске? Сарађујете ли са овдашњим ТВ кућама и позориштима?

Савић-Милосављевић: У неколико наврата сам покушала да реализујем сарадњу са позориштима или телевизијама из Републике Српске, али се она, на жалост, још увијек није остварила, што не значи да то не би могло да се догоди у предстојећем периоду. За сада бих посебно да похвалим сарадњу коју сам имала са Народном библиотеком Пале, која је претпрошле године објавила моју књигу драмских текстова ”Птице и друге драме”. Издвојила бих уредника књиге Жељка Грујића, тадашњу директорку Наду Гајовић и господина Драгана Тушевљака који ми је још од средњошколских дана помагао да изградим књижевни укус.

Какви су Ваши планови за наредни период, на чему радите тренутно?

Савић-Милосављевић: Тренутно се надам наставку сарадње са Гораном Шушљиком на сљедећем пројекту, али о томе је још увијек рано да се говори. Са супругом припремам два нова издања ”Бедем књига”, у питању су његова поема за дјецу и моја збирка кратке прозе под називом ”Приче лопова поштењачине”. Радујем се могућности за реализацију драме ”Као да не бисмо” која се појавила као идеја за представу, могуће и као анимирани филм…

Биографија:

Сања Савић Милосављевић је рођена у Сарајеву 1988. године. Дипломирала је и завршила мастер студије на Факултету драмских уметности у Београду. Године 2019. је одбранила докторски умјетнички пројекат „Дугометражни анимирани филм Прича о Мики мраву: Функције филмског сценарија у процесу адаптације прозе у анимирани филм“. 

Радила је као демонстратор на предмету Филмска и телевизијска драматургија, као цртач стори бордова на анимираном пројекту „Yеет“, као уредник портала „ХоћуДаИздамКњигу“, те као редитељ и сценариста ТВ емисије „Свезналице“ (продукција Водич за родитеље). Била је ангажована као предавач у школи филма Фокус, те модератор програма на Краљевском филмском фестивалу. 

Ауторка је сценарија за 15 епизода ТВ серије „Време зла“ по роману Добрице Ћосића (продукција Eye to Eye и United Media). 

Члан је редакције часописа „Омаја“, те удружења „Мансарда“ из Новог Сада. Удата је за писца и етнолога Младена Милосављевића и поносна мајка дјечака Лазара. 

 

Приредио и разговарао: Миљан Рашевић

Коментари 5
  • Generic placeholder image
    Ненад 15.04.2021. 10:05
    Предивно! Свака част и само напријед, Сања!
  • Generic placeholder image
    Jaне 13.04.2021. 14:48
    Свака Вам част, Сања и желим Вам пуно успјеха у даљем раду. Хвала и Катери што нам доноси овако лијепе приче о успјешним Паљанима ма гдје били.
  • Generic placeholder image
    Иванко 11.04.2021. 19:51
    Лијепо је видјети да још увјек има паметне и вриједне омладине, и не брините, ваш рад се прати.
  • Generic placeholder image
    Паљани 11.04.2021. 19:16
    Браво Сања!!!
  • Generic placeholder image
    Andrea 11.04.2021. 18:03
    Bravo Sanja
Повезане вијести
Првенство Балкана у џудоу окупило више од 250 такмичара Првенство Балкана у џудоу окупило више од 250 такмичара
Првенство Балкана у џудоу у Палама Првенство Балкана у џудоу у Палама
Сезона гријања у Палама почиње 15. октобра Сезона гријања у Палама почиње 15. октобра
Најчитаније
  • Саобраћајна незгода у Источном Новом Сарајеву
    5h 10m
    3
  • Младић убио комшију ашовом
    13h 39m
    0
  • Пут од Лапишнице до Хан Дервенте освијетљен
    15h 19m
    14
  • Четворо погинулих у саобраћајној несрећи код Мостара
    16h 17m
    0
  • Данас јавна трибина СДС-а у Касиндолу
    16h 3m
    0