Саопштење новинара Немање Поповића поводом прилога емитованог у Дневнику ОСМ ТВ у вези са протестима у Србији преносимо у цјелости:

Свјестан чињенице да је прилог, који сам урадио о протестима у Србији, а који је емитован у Дневнику ОСМ ТВ у четвртак 9. 7. 2020. године, „подигао много прашине“, осјећам одговорност и прије свега, потребу, да се јавно огласим и јавности, институцијама и прије свега, грађанима објасним своје поступке.

Оно што захтијевам, можда звучи грубо, али захтијевам, да моје саопштење пренесете у цјелости, јер све осим тога сматраћу као непрофионалну цензуру, а управо та цензура могла би да доведе до додатних неспоразума. И унапријед се захваљујем онима који ће ово саопштење да пренесу јавности.

Прије свега, морам истаћи једну јако битну чињеницу. С обзиром да себе сматрам човјеком од карактера и морала, човјеком који слиједи сопствене идеје и тежи ка апсолутној истини, савјест ми налаже да јасно и гласно кажем сљедеће:

Поменути прилог, о протестима у Србији урадио сам самоиницијативно. Дакле, главног и одговорног уредника ОСМ ТВ, директора и колеге, нисам обавијестио о прилогу који сам урадио. С тога, јавно желим да кажем да за оно, што сам ја урадио, није нико одговоран осим мене.

Прилог који је емитован одступа од уређивачке политике медијске куће (ОСМ ТВ) за коју радим, и дубоко сам увјерен да тај прилог не би одобрили ни моји надређени, а ни колеге. С тога, прихватам потпуну одговорност и, наравно, спреман сам да се суочим са консеквенцама.

Оно што желим посебно да истакнем, јер ми понос не дозвољава да газим своја увјерења, је то да не припадам ни једној политичкој опцији, напротив, као неко ко дуго година дјелује на културној и умјетничкој сцени, прије свега, града Источног Сарајева, убјеђења сам да се стање у друштву и свијест грађана управо на тај начин (кроз умјетност) мијења или усавршава, наравно, у позитивном контексту.

Желим да наведем да је све што је у прилогу наведено мој лични став, иако су те моје тврдње много прије мене јавности представили други новинари, успјешнији, истрајнији и борбенији. Иако за моје ријечи у том прилогу не могу понудити никакав материјални доказ, понављам, чврсто стојим, не иза, него испред својих ријечи.

Цијеним да медији треба да буду у служби грађана, а не политичких опција (ових или оних), и ако се полиција на улицама Београда (а масовни протести су организовани и у Нишу, Новом Саду, Лесковцу и другим градовима Србије) иживљава над грађанима који мирно протестују (свјестан сам да је било и демонстраната који су жељели сукобе), онда је моја дужност, као новинара, и прије свега, човјека, да на то скренем пажњу.

Ако је толики „свијет“ устао да се бори за своја права, за бољи живот, за Косово, за транспарентан рад власти, за своје светиње, за свој идентитет, за будућност своје дјеце, за борбу против криминала и корупције, непотизма и страначког запошљавања, и свега онога што нас, као друштво уназађује, не могу да будем нијеми посматрач и да на „свој“ начин не пружим подршку.

Живимо у времену гдје на сваког грађанина имамо један (дез)информатор (читај медиј), а гдје на сваког хиљадитог новинара имамо пола истине. Не тврдим да је оно што сам написао у прилогу о протестима у Србији истина, али је мој став и понављам, мирног ћу срца, ако треба, и пред пушчане цијеви стати.

Још једном напомињем, нико од запослених на ОСМ ТВ није био упућен у оно што ћу урадити, јер да су били упућени, сигурно би, као одговорна кућа и одговорни новинари, спријечили да тај прилог буде емитован.

Не из разлога што је тачно или нетачно оно што сам написао и рекао, него зато што те ријечи немају покриће и зато што су, свјестан сам, грубе и сасвим сигурно, донекле и увредљиве. Жао ми је ако сам некога увриједио, али једно је сигурно, не кајем се и поново бих то урадио. Одговорност је на мени, не на колегама, то запамтите. Узевши у обзир све што сам навео (и у прилогу и у овом саопштењеу), сматрам да не бих требао бити враћен на посао, јер постоји реална могућност да ћу и у будућности, својим поступцима, поново угрозити рад медија на којем сам стекао јако квалитено новинарско знање.

За крај, желим да поручим колегама, са свих телевизија: Немојте да ћутите и климате главом, ви креирате јавно мњење, чините то храбро, јер други вам могу наметнути своје ријечи, али не дозволите да вам наметну своје мишљење.

С дубоким поштовањем, и личним ставом новинар, Немања Поповић.