Каже се да је правда достижна, иако понекад спора, али то свакако не вриједи у случају сарајевских Срба. Многи од њих, чак и деценијама након рата, спријечени су у враћању на своје посједе. Судови обично одбацују њихове тужбе, али чак и када пресуде да отето буде надокнађено, имања им обезвређују до увредљивих износа.
Након двадесетогодишње правосудне борбе и безуспјешних молби домаћим и страним институцијама међу којима је и ОХР, Општински суд у Сарајеву одбацио је захтјев породице Николић за враћање узурпиране имовине. Из насеља Бријешће, општина Нови Град, протјерани су након Дејтона, да би њихове три куће биле порушене, а на породичном имању никло је стовариште.
Ратко Николић каже да је срушено све што је његова породица саградила.
- Сад нашу земљу користи Дрвосјеча... док они зарађују паре ми плаћамо кирију јер тајкунима се не може стати у крај - истиче Николић.
Комплетна имовина Николића коју су стицале генерације у сарајевском насељу Бријешће процијењена је на суду на 38.000 КМ, а узурпатор би требало да им исплати и камате - укупно око 80.000 КМ. То је за суд вриједност породичних кућа, радионица и помоћних објеката на плацу од 1.500 квадрата, чије је постојање сада, наводно, немогуће доказати. Остале су само слике девастираног имања које старина показује дрхтавим рукама.
- Године 1998. отишли смо једном, сликали куће. Тад су на имању још увијек биле три куће, али девастиране, а то што су девастиране сигурно је по наредби оног о је хтио да ту отвори фирму. Сада ниједном нашем објекту нема ни трага - прича Ратко.
Стовариште фриме Дрвосјеча д.о.о. којом газдује Нихад Хелаћ проширило се на парцелу Николића још прије двије деценије. Власници су, у ријетким приликама када дођу да виде родно огњиште, били изложени пријетњама и увредама, а полиција их је чувала од насиља узурпатора. Агент кога су ангажовали да прода њихову земљу одустао је након физичког напада.
- Имали смо ангажовану аганцију за продају, али су их физички напали, полупали им фотоапарат... Увијек је било проблема, физички су нападали и вријеђали на националној основи и то баш тај Хелаћ Нихад - тврди Ратко.
Николићи не знају шта даље да чине. Да узму понуђених 80.000 КМ, мада је у међувремену свака од три породице више од тог износа платила станарине и да као и већина сарајевских Срба забораве на родни крај и отето имање или да чекају недостижну правду у бесконачној борби пред судовима против тајкуна са добрим везама.
