Табле са натписом “Добродошли у Републику Српску” на српском и енглеском језику могле би да буду нови камен спотицања на релацији власт Српске и њихови политички партнери из “осморке” са којима чине власт на нивоу БиХ.

Ове табле налазе се на неколико граничних прелаза, при улазу у Српску, односно БиХ, што одавно “боде” очи појединим политичарима из ФБиХ.

Да се те табле уклоне тражила је бивша посланица Наше странке, Мирјана Маринковић Лепић, у прошлом мандату, али тада њена странка није била дио власти на нивоу БиХ, па је иницијатива брзо заборављена.

Повратак на стару причу

Она је, наиме, прије двије године поднијела иницијативу да се табле с натписом “Добродошли у Републику Српску” уклоне и да умјесто њих стоје табле с натписом “Добродошли у Босну и Херцеговину”.

Маринковић Лепић се тада позивала на одговор Министарства транспорта и комуникација БиХ, на чијем челу је у то вријеме био Војин Митровић (СНСД), а у којем је стајало да је једина табла која се може налазити у зони граничног прелаза она са натписом “Босна и Херцеговина”.

Као одговорне за уклањање табле с натписом “Добродошли у Републику Српску” навели су Управу за индиректно опорезивање БиХ и Министарство безбједности БиХ.

Међутим, та тема је брзо заборављена и није се помињала све до сада, а опет ју је актуелизовала Маринковић Лепић. Она је за федералне медије изјавила да ће инсистирати на уклањају наведених табле с обзиром да је њена странка сада дио власти.

Истакла је да ће своју иницијативу само “пребацити” својим страначким колегама који су остали у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

– Сада имамо нови Савјет министара и нашег министра транспорта и комуникација. Ово се треба ријешити, али прије тога је потребно утврдити ко је тачно надлежан с обзиром да смо раније имали случај пребацивања одговорности с једне институције на другу – рекла је Маринковић Лепић.

“Сулуда иницијатива”

Посланик СНСД у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић истиче да је потпуно нереално и сулудо покретати овакве и сличне иницијативе јер је Република Српска, која је створена 9. јануара 1992. године, верификована Дејтонским мировним споразумом 1995. године.

Фото: Дејан Божић/РАС Србија

– Дакле, коме год то сметало Република Српска је међународно призната тако да такве иницијативе неће и не могу бити реализоване. Република Српска је чињеница, а табле на којима пише “Добродошли у Републику Српску” су нешто што је сасвим легитимно – тврди Којић за "Српскаинфо".

Истиче да ове табле не би требале никоме да сметају, јер је сасвим логично и нормално да оне стоје на улазу у Српску, као што имамо табле на улазу у било коју општину/град на којима пише добродошлица и обавјештење да улазите на територију те општине/града.

– Исто је и са таблама на којима пише Република Српска. Иницијативе за уклањање ових табли дефинитивно не могу и неће добити подршку у Српској – поручује Којић.

“Прошло вријеме наметања”

Посланик СДС у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Дарко Бабаљ кратко је навео да политичари из ФБиХ имају право да покрећу шта год желе, исто као што Република Српска има право да оно што не жели да уради – то и не уради.

Фото: BNTV/Youtube/Screenshot

– Надам се да имамо толико одговорности у Српској да то нећемо дозволити. Прошло је вријеме наметања. Не могу они нама наредити да уклонимо табле ако ми нећемо. Нека се Мирјана брине о таблама у Федерацији БиХ, а нама нека пусти наше табле – истиче Бабаљ за "Српскаинфо".

Његов став дијели и посланик покрета “За правду и ред” у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Ненад Грковић који сматра да је поновно покретање теме која се тиче уклањања табли са натписом “Добродошли у Републику Српску” политиканство које за циљ има скретање пажње јавности са стварних проблема у БиХ.

– Када би то ријешило све наше проблеме у држави и када би се тим аутоматски укинула корупција, крађе, лоповлуци, лажне дипломе, сиромаштво и све што тишти ово друштво, први бих гласао да се табле уклоне. Међутим, овдје је очито ријеч о политиканству и непотребном подизању тензија – закључује Грковић.

Пише: Сњежана Карић