Кад се 1. јануара заврте слике дочека широм свијета, Москва се на екранима симболизује поклапањем казаљки сата на Црвеном тргу, на чувеној Спаској кули, једном од улаза у Кремљ. Карактеристични звук "куранта", сата на кули, вјероватно су запамтили и они који пажљиво прате војне параде на Црвеном тргу. Али сигурно је мало оних који знају да је први сат у Кремљ донио и поставио српски калуђер Лазар!

Према љетопису, калуђер кога су још звали Лазар Хиландарац био је родом из Призрена. Претпоставља се да је Србију напустио послије Косовског боја 1389. У Русију је стигао са Свете горе, из Афона. У Кремљу је саставио и поставио први сат 1404. године. Тај часовник је имао врло компликовани механизам, а у одређено вријеме из њега су "излазиле" лутке које су ударале у звоно. Забиљежено је да је коштао 150 рубаља, што је у то вријеме био велики новац.

Тај часовник, који је саставио и поставио Лазар, радио је чак 217 година. Био је то први градски сат не само у Москви, већ у цијелој Русији!

Историја најпознатијег часовника је везана и за важне догађаје из историје највеће словенске земље. Спаска кула, кроз коју води парадни пролаз у Кремљ са Црвеног трга, направљена је 1491. по пројекту Пјетра Антонија Солара, а по налогу Ивана Трећег. Тада се у Русији вријеме рачунало на дневно и ноћно по староруском, византинском систему. Сваке двије недјеље се мијењала дужина дневног и ноћног времена. Сати су били означени старословенским словима.

СПАСКА КУЛА

Чувена Спаскаја башња (кула) направљена је 1491. по пројекту архитекте Пјетра Антонија Солара из Милана. Она је била једна од 20 кула московског Кремља. На почетку се та кула звала Фроловска, по оближњој Цркви Светог Фрола које више нема. Касније је Спаска кула дограђивана, а висока је 71 метар. Она је била парадни или главни улаз у Кремљ и био је обичај да људи скидају капе и погнути прођу кроз њу. Средином 17. вијека на врх Спаске куле су поставили двоглавог орла као симбол руске државе. Касније су се двоглави орлови појавили и на Никољској, Троицкој и Боровицкој кули.

Послије једног пожара сат је био уништен, па су под руководством енглеског часовничара и механичара Кристофера Галовеја руски мајстори направили нови сат 1625, а Кирил Самојлов је излио 13 звона. Пречник новог сата је био око пет метара.

Нови часовник купљен 1705. у Холандији запамћен је и по томе што је на њему било 12 сати. Довезен је из Амстердама у Москву и постављен указом Петра Првог, па је те године Русија прешла на јединствен начин рачунања времена. Тим послом је руководио руски часовничар Јеким Гарнов, а музика се чула тек 1709. Велики пожар 1737. много је оштетио сат на Спаској кули, па је и музика утихла.

Кад је престоница из Москве пресељена у Санкт Петербург, Петар Први је изгубио интерес за "свирајући сат". Царица Јекатерина Друга је приликом посјете Москви наредила да се опет монтира на Спаској кули "свирајући часовник" направљен у Енглеској. У љетопису је записано да су позвали из Њемачке мајстора Фаца, који је заједно са Русом Иваном Пољанским три године монтирао сатни механизам. И напокон, 1770. са Спаске куле се чула аустријска мелодија пЈесме "Ој мој мили Августин". Пјесму је одабрао њемачки мајстор и она је свирала скоро годину дана. Интересантно је и то да је једино тада на Спаској кули свирана страна мелодија.

Сат је стао 1812. године, али га је послије три године поправила група руских мајстора. Тек 1851. фирма данске браће Бутеноп, која се прославила постављањем часовника на кулама предложила је да се механизам замијени новим, јер је стари био сасвим дотрајао. Нови часовник је имао позлаћене казаљке. Бројке су биле арапске, а не римске као сада. Вријеме се могло гледати са све четири стране свијета. Музика је одзвањала из чак 48 звона, а сат је био тежак 25 тона. Наредбом императора Николаја у одређено вријеме свирана је химна коју је компоновао Дмитриј Бортњански, као и марш Преображенског пука. Те мелодије са "важним идеолошким значајом" чуле су се све до 1917. Поводом 300. годишњице дома Романових, 1913. била је обављена спољна рестаурација часовника, кога је и даље опслуживала компанија "Браћа Бутеноп".

Касније су бољшевици промијенили музику. При нападу на Кремљ, 2. новембра 1917. погодили су једну од казаљки и оштетили сатни механизам. Због тога сат није радио годину дана, све док Лењин није казао да би га требало поправити. Музички механизам је по жељи Лењина поправио Михаил Черемних, који је иначе био музичар. Тако је у августу 1918. сат на Спаској кули засвирао револуционарне мелодије. У шест ујутро је свирана "Интернационала", а у 9.15 марш за сахране у част оних који су били покопани уз зидине Кремља на Црвеном тргу. Касније се у 12 сати опет свирала "Интернационала".

Нове казаљке стављене су 1932. а сат је био позлаћен. За то је било потрошено 28 килограма злата. Промјењена је и музика. Више није било посмртног марша него се на Стаљинов захтјев свирала само "Интернационала". Од 1938. до 1941. са Спаске куле се није чула никаква музика.

Специјална комисија је послије пет година оцјенила да због хладноће музички механизам сата све лошије свира "Интернационалу", па је он престао да ради. Стаљин је лично тражио 1944. да сатни механизам у одређено вријеме емитује нову совјетску химну, чију је музику написао чувени Александар Александров, али резултат није био задовољавајући.

Кад је у главну фотељу у Кремљу сјео Борис Јељцин он је хтио да главни сат у земљи свира "Патриотску пјесму" руског композитора Михаила Глинке. Тако је послије 58 година ћутања сат поново засвирао. У 15.00 и 21.00 се чула "Патриотска пјесма", а сваких девет сати свирала се мелодија "Слава ти" из опере "Живот цара", чију је мелодију написао такође Глинка.

Последња рестаурација сата је била 1999. Поново су позлаћене казаљке и бројке на сату, а поново је почела да се свира државна химна Русије коју је у Стаљиново вријеме компоновао Александар Александров, а која је поново у званичној употреби од 2000. године.

ТЕЖАК 25 ТОНА