Сат на Кремљу поставио је српски калуђер

30.10.2024. 09:00
0
ИЗВОР: novosti.rs

Чувени позлаћени часовник, који симболизује Русију, Москву и Црвени трг дјело је Лазара Хиландарца. Први "звукозвон" је донио и монтирао 1404. монах родом из Призрена, пристигао са Свете горе.

Кад се 1. јануара заврте слике дочека широм свијета, Москва се на екранима симболизује поклапањем казаљки сата на Црвеном тргу, на чувеној Спаској кули, једном од улаза у Кремљ. Карактеристични звук "куранта", сата на кули, вјероватно су запамтили и они који пажљиво прате војне параде на Црвеном тргу. Али сигурно је мало оних који знају да је први сат у Кремљ донио и поставио српски калуђер Лазар!

Према љетопису, калуђер кога су још звали Лазар Хиландарац био је родом из Призрена. Претпоставља се да је Србију напустио послије Косовског боја 1389. У Русију је стигао са Свете горе, из Афона. У Кремљу је саставио и поставио први сат 1404. године. Тај часовник је имао врло компликовани механизам, а у одређено вријеме из њега су "излазиле" лутке које су ударале у звоно. Забиљежено је да је коштао 150 рубаља, што је у то вријеме био велики новац.

Тај часовник, који је саставио и поставио Лазар, радио је чак 217 година. Био је то први градски сат не само у Москви, већ у цијелој Русији!

Историја најпознатијег часовника је везана и за важне догађаје из историје највеће словенске земље. Спаска кула, кроз коју води парадни пролаз у Кремљ са Црвеног трга, направљена је 1491. по пројекту Пјетра Антонија Солара, а по налогу Ивана Трећег. Тада се у Русији вријеме рачунало на дневно и ноћно по староруском, византинском систему. Сваке двије недјеље се мијењала дужина дневног и ноћног времена. Сати су били означени старословенским словима.

СПАСКА КУЛА

Чувена Спаскаја башња (кула) направљена је 1491. по пројекту архитекте Пјетра Антонија Солара из Милана. Она је била једна од 20 кула московског Кремља. На почетку се та кула звала Фроловска, по оближњој Цркви Светог Фрола које више нема. Касније је Спаска кула дограђивана, а висока је 71 метар. Она је била парадни или главни улаз у Кремљ и био је обичај да људи скидају капе и погнути прођу кроз њу. Средином 17. вијека на врх Спаске куле су поставили двоглавог орла као симбол руске државе. Касније су се двоглави орлови појавили и на Никољској, Троицкој и Боровицкој кули.

Послије једног пожара сат је био уништен, па су под руководством енглеског часовничара и механичара Кристофера Галовеја руски мајстори направили нови сат 1625, а Кирил Самојлов је излио 13 звона. Пречник новог сата је био око пет метара.

Нови часовник купљен 1705. у Холандији запамћен је и по томе што је на њему било 12 сати. Довезен је из Амстердама у Москву и постављен указом Петра Првог, па је те године Русија прешла на јединствен начин рачунања времена. Тим послом је руководио руски часовничар Јеким Гарнов, а музика се чула тек 1709. Велики пожар 1737. много је оштетио сат на Спаској кули, па је и музика утихла.

Кад је престоница из Москве пресељена у Санкт Петербург, Петар Први је изгубио интерес за "свирајући сат". Царица Јекатерина Друга је приликом посјете Москви наредила да се опет монтира на Спаској кули "свирајући часовник" направљен у Енглеској. У љетопису је записано да су позвали из Њемачке мајстора Фаца, који је заједно са Русом Иваном Пољанским три године монтирао сатни механизам. И напокон, 1770. са Спаске куле се чула аустријска мелодија пЈесме "Ој мој мили Августин". Пјесму је одабрао њемачки мајстор и она је свирала скоро годину дана. Интересантно је и то да је једино тада на Спаској кули свирана страна мелодија.

Сат је стао 1812. године, али га је послије три године поправила група руских мајстора. Тек 1851. фирма данске браће Бутеноп, која се прославила постављањем часовника на кулама предложила је да се механизам замијени новим, јер је стари био сасвим дотрајао. Нови часовник је имао позлаћене казаљке. Бројке су биле арапске, а не римске као сада. Вријеме се могло гледати са све четири стране свијета. Музика је одзвањала из чак 48 звона, а сат је био тежак 25 тона. Наредбом императора Николаја у одређено вријеме свирана је химна коју је компоновао Дмитриј Бортњански, као и марш Преображенског пука. Те мелодије са "важним идеолошким значајом" чуле су се све до 1917. Поводом 300. годишњице дома Романових, 1913. била је обављена спољна рестаурација часовника, кога је и даље опслуживала компанија "Браћа Бутеноп".

Касније су бољшевици промијенили музику. При нападу на Кремљ, 2. новембра 1917. погодили су једну од казаљки и оштетили сатни механизам. Због тога сат није радио годину дана, све док Лењин није казао да би га требало поправити. Музички механизам је по жељи Лењина поправио Михаил Черемних, који је иначе био музичар. Тако је у августу 1918. сат на Спаској кули засвирао револуционарне мелодије. У шест ујутро је свирана "Интернационала", а у 9.15 марш за сахране у част оних који су били покопани уз зидине Кремља на Црвеном тргу. Касније се у 12 сати опет свирала "Интернационала".

Нове казаљке стављене су 1932. а сат је био позлаћен. За то је било потрошено 28 килограма злата. Промјењена је и музика. Више није било посмртног марша него се на Стаљинов захтјев свирала само "Интернационала". Од 1938. до 1941. са Спаске куле се није чула никаква музика.

Специјална комисија је послије пет година оцјенила да због хладноће музички механизам сата све лошије свира "Интернационалу", па је он престао да ради. Стаљин је лично тражио 1944. да сатни механизам у одређено вријеме емитује нову совјетску химну, чију је музику написао чувени Александар Александров, али резултат није био задовољавајући.

Велика рестаурација сатног механизма била је 1974. године. Замјењени су дотрајали дијелови сата. Партијско руководство КПСС је 1991. тражило да се поново са Спаске куле у одређено вријеме чује совјетска химна. Али, стручњаци су рекли да за то недостају три звона...

Кад је у главну фотељу у Кремљу сјео Борис Јељцин он је хтио да главни сат у земљи свира "Патриотску пјесму" руског композитора Михаила Глинке. Тако је послије 58 година ћутања сат поново засвирао. У 15.00 и 21.00 се чула "Патриотска пјесма", а сваких девет сати свирала се мелодија "Слава ти" из опере "Живот цара", чију је мелодију написао такође Глинка.

Последња рестаурација сата је била 1999. Поново су позлаћене казаљке и бројке на сату, а поново је почела да се свира државна химна Русије коју је у Стаљиново вријеме компоновао Александар Александров, а која је поново у званичној употреби од 2000. године.

ТЕЖАК 25 ТОНА

Укупна тежина сатног механизма и свих звона је чак 25 тона. Сат ради механички и навија се два пута у току дана. Прелазак на зимско и љетње вријеме обавља се ручно. Механизам је спојен са музичким, који има десет звона. Цилиндар музичког механизма је пречника два метра, а избушен је рупама одређених мелодија. У шест сати ујутро, у подне, шест по подне и поноћ свира се химна Русије, а у 3, 9, 15 и 21 сат Глинкина мелодија "Слава ти".

ЗВИЈЕЗДА ЈОШ СТОЈИ

У августу 1935. одлучено је да се умјесто двоглавих орлова на врху кула у Кремљу поставе црвене петокраке. Прве звијезде су по пројекту академика Фјодора Фјодоровског биле направљене од легуре и бакра. У средини су били позлаћени срп и чекић. Крајем 1937. те звијезде су замијењене новим, направљеним од рубина. Размак међу крацима звијезде је 3,75 метара. У унутрашњости црвене петокраке је јака лампа, па се ноћу виде далеко..

Послије распада СССР-а било је предлога да се умјесто звијезда врате двоглави орлови. Иницијативу је подржала и православна црква. Крајем 2014. ремонтована је Спаска кула, па су многи повјеровали да ће звијезда бити скинута. Али она је и даље остала...

Пише: Бранко Влаховић

Коментари 0
Повезане вијести
Богатство Николе Спасића било веће од Нобеловог Богатство Николе Спасића било веће од Нобеловог
Кориштење интернета побољшава ментално здравље старијих Кориштење интернета побољшава ментално здравље старијих
Планина у Канади носи име славног Србина Планина у Канади носи име славног Србина
Најчитаније
  • „Раде, сине, немој мајке заборавит...'“
    5h 42m
    1
  • ВиК Источно Сарајево: Ванредно обавјештење
    12h 38m
    0
  • Преминула беба, случај пријављен полицији
    8h 54m
    0
  • Опозициони начелници напустили Савез општина и градова
    12h 24m
    8
  • Позовимо 1458 за Милоша Божовића!
    5h 8m
    0