Психотерапија помаже људима у ношењу с траумама, губицима и стресом, али једнако тако отвара простор за лични раст и развој, рекла је Срни поводом Свјетског дана психотерапије, психолог и породични психотерапеут Маја Савановић Зорић.
Како је навела, психотерапија није резервисана само за оне који се осјећају лоше, већ може бити подршка свакоме ко жели боље упознати себе и унаприједити квалитет живота.
Као примјер, Зорићева је навела искуство из праксе са породицом која је пролазила кроз озбиљне конфликте с адолесцентним сином, а гдје се током рада испоставило да иза његове љутње стоји страх да родитељи имају очекивања која он не може испунити.
- У сигурном терапијском окружењу породица је научила како да разговара без осуђивања и да чују стварне потребе једни других - навела је Савановић Зорић.
Она је додала да овај примјер показује да психотерапија даје простор људима да се изнова повежу са собом и са онима до којих им је стало.
Савановић Зорић је навела да у савјетовалишту у Приједору, гдје ради као психолог и породични психотерапеут, сваке године све већи број људи различите старосне доби долази на психотерапију.
- Долазе нам дјеца, адолесценти, одрасли и старије особе – свако са својим питањима, дилемама и боловима. Оно што је заједничко јесте потреба да буду виђени, саслушани и прихваћени. То показује да друштво полако руши предрасуде и да људи све више разумију да је тражење помоћи знак снаге, а не слабости - појаснила је Зорићева.
Према њеним ријечима, у времену у којем се суочавамо с несигурностима, кризама и убрзаним темпом живота, важно је стално наглашавати да је тражење помоћи знак храбрости.
- Свјетски дан психотерапије нас подсјећа да без менталног здравља нема ни здравог друштва. Брига о себи је улагање у породицу, заједницу и будућност, јер када појединац оздрави, и друштво постаје снажније - нагласила је она.
Свјетски дан психотерапије, који се обиљежава 25. септембра, установила је Свјетска федерација за психотерапију са циљем да психотерапија постане доступна свима, јер представља један од најснажнијих алата у превенцији и лијечењу психичких потешкоћа.
Према подацима Свјетске здравствене организације, више од 970 милиона људи широм свијета живи с неким обликом менталних потешкоћа, док су депресија и анксиозност међу водећим узроцима онеспособљености за нормалан живот и рад.