Предсједник Скупштине Борачке организације "Илиџански борац" Горан Шеховац изразио је данас жаљење што нико ни након четврт вијека није одговарао за злочине које су припадници НАТО-а починили током злочиначког бомбардовања Републике Српске и положаја Војске Српске, при чему су користили бомбе са осиромашеним уранијумом.
Ни НАТО авијација, ни мултинационалне снаге за брзе интервенције са Игмана нису бирале средства за уништење српских циљева, укључујући и цивиле. Наше становништво и дан-данас трпи посљедице штетног и катастрофалног утицаја НАТО бомби по живот и здравље људи - изјавио је Шеховац Срни.
Он је подсјетио на безумни напад француских брзих снага на болницу "Жица", током којег је смртно страдала породица Кнежевић, а таквих примјера било је напретек иако се није радило о војним, већ искључиво о цивилним жртвама.
Према његовим ријечима, НАТО агресорима само је било битно да свој смртоносни терет истресу на подручје Републике Српске.
- Не знам шта ради власт, али српски народ ће сигурно, док и посљедњи Србин живи на овим просторима, бити против уласка БиХ, односно Републике Српске у НАТО - наглашава Шеховац.
У злочиначком НАТО бомбардовању Републике Српске од 30. августа до 14. септембра 1995. године убијено је више од 100 недужних цивила.
На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је 1.026 бомби, од којих 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила" користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да "она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто".
Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
Тадашњи командант Унпрофора генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена.
Руски пуковник, командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад.
За бомбардовање Пала, Јахорине, Хаџића, Вогошће, Илијаша и Братунца, који су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, а од његових посљедица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи који су се, након потписивања Дејтонског споразума, преселили на подручје Братунца.
На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 умрлих, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома. И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, данас имају сличне здравствене проблеме.
Посљедице коришћења радиоактивне муниције са осиромашеним уранијумом осјетиће и генерације будућих становника Републике Српске, која је међу водећим земљама по броју малигних обољења у региону.
Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, као Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.
Тај датум одабран је у знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица у Војковићима. Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.
