Села Семберије представљају највећу житницу у БиХ, која би ускоро могла остати пуста. Због лоших прилика у протеклих седам година од посла је одустало оквирно десет хиљада особа, а оно мало што их ради већ је смањило засијане парцеле, а уз то и распродају сточна грла.

Пољопривредници Семберије ових данас су се посветили дубоком зимском орању с циљем припреме земљишта за прољетну сезону, а уз то баве се и резимирањем године на измаку. Већ сада је оцјењују веома лошом, прије свега због кукуруза који је као основна житарица подбацио у производњи до 80 посто.

– Због силних проблема који су нас задесили ове, али и ранијих година, бројни произвођачи одустају од производње, већ су почели распродавати и сточна грла. Наша држава у цијелости ускоро ће се наћи у великом проблему, јер ми имамо велику потражњу за месом, а њега неће сигурно бити. Доведени смо до катастрофалне ситуације, а села Семберије остају пуста – каже за Клиx.ба Саво Бакајлић, предсједник Удружења пољоприведника Семберије.

Штета од прекомјерног увоза

Тамошњи пољопривредници прстом упиру у надлежне са свих нивоа власти коју су, како тврде, својим политикама омогућили прекомјеран увоз свих производа у БиХ. То сада, поручују, долази на највећу наплату.

– Дуги низ година причамо о проблемима који нас изједају, али надлежни нису подузели ниједну адекватну мјеру којом би заштитили домаћу производњу. Она је давно требала бити стављена у први план, али за тиме се није марило. Надлежни нису размишљали о сељаку, односно произвођачу и сасвим је нормално да имамо проблеме – наставља Бакајлић који је и члан Управног одбора Удружења пољопривредника БиХ.

Резимирајући ову годину, Бакајлић наводи да су пољопривредници знатно више уложили од онога што су на крају добили. Тражили су проглашење ванредне ситуације због суше и енормног повећања цијена репроматеријала, али им надлежни нису удовољили.

– Пољопривредни произвођач не може издржати на начин да литру млијека продаје по 80 пфенига, а да оно кошта три марке у продавници. Ово нема нигдје на свијету. С друге стране, воћари су ове године имали просјечну производњу, док су у проблему повртлари који су свој узгој имали на отвореном. Све у свему, стање је изузетно лоше – додаје Бакајлић.

Они који су се одлучили задржати у пољопривредној производњи Семберије, ове јесени засијали су пшеницу на парцелама већим за десет посто него лани. То су урадили због њене отпорности и рентабилности, истичући да је и у овом тренутку имају довољно на залихама, чиме би могли задовољити одређене потребе бх. млинара.

– Поскупљење брашна и пекарских производа у БиХ није оправдано нити једнога тренутка јер ми у амбарима имамо пшеницу која може бити довољна за добар дио нашег тржишта. Људи су је сачували, али нашим млинарима и пекарима она не одговара. Боља им је она из увоза, јер је добијају по повољним условина, не обазирући се на квалитет који је знатно лошији у односу на ону домаћу. Сада се све обија о главу потрошачима о којима ни држава не размишља – потцртава Бакајлић.

Плави дизел као прилика за спас

У селима Семберије 2015. године егзистирало је нешто више од 12 хиљада пољопривредних произвођача, док их је данас остало свега двије и по хиљаде.

– Дакле, код нас је десет хиљада произвођача потонуло, једноставно је нестало. Ја као пољопривредни произвођач нисам крив за то. А шта и како даље је веома тешко питање, надлежни сада покушавају повећањем новца ставити нас на већи ниво. Али, то је џаба јер веће подстицаје појест ће даља инфлација. Некада је хиљаду марака била добра пара за нас, али је она сада постала ништа, сходно свим цијенама – сматра Бакајлић.

Као мјера која би могла дати веће и конкретније резултате за пољопривреднике је увођење такозваног плавог дизела, о којем се дужи временски период прича, али надлежне бх. политике се ка томе нису окренуле.

Ријеч је о доказаној мјери којом се стимулише развој пољопривреде, јер је плави дизел ослобођен свих акциза и царина. Њега би, као таквог, регистровани пољопривредници точили у своје машине на класичним бензинским пумпама, а док га стручњаци из области економије стављају на прво мјесто, надлежне бх. политике га нијемо заобилазе.