Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, у нашу земљу током прошле године из иностранства стизале су разне животиње, понајвише говеда, свиње, овце и козе, као и перад, коњи, магарци, муле и мазге. Укупна вриједност увезених животиња у 2024. години износила је 93,21 милион марака, а годину раније 88,90 милиона.

Највише новца прошле године утрошено је за увоз говеда, тачније 55,5 милиона КМ, а животиње су стизале из Румуније, Србије, Холандије, Хрватске, Мађарске, Чешке, Белгије.

Иностране свиње БиХ је платила 16,5 милиона КМ, а новац је отишао у Данску, Њемачку, Аустрију, Француску и Холандију.

Домаћи увозници за око 25.000 КМ лани су у земљу увезли и коње, магарце, мазге и муле и то из Хрватске, Србије, Италије и Холандије.

Колико је ситуација у домаћој пољопривреди тешка показује податак да су произвођачи из БиХ на ино-тржиште прошле године извезли животиње вриједне једва 5,14 милиона марака. Страним купцима успјели су продати највише перади и говеда, док извоза свиња уопште није ни било. 

Годину раније број је био још поразнији с обзиром да је вриједност извезених животиња износила свега 2,15 милиона марака. 

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске Стојан Маринковић подсјећа да пољопривредници већ двије деценије упозоравају да ће прекомјеран и неконтролисан увоз проузроковати пад домаће производње и њену апсолутну неконкурентност.

- То се и десило. Усљед упорног изостанка мјера заштите домаће производње наша пољопривреда из године у годину пропада. Производимо само оно што можемо пласирати на домаће тржиште, а и то недовољно, свега 30 одсто. И опет се деси да не можемо продати своје производе, јер је роба сумњивог квалитета и поријекла преплавила тржиште БиХ. Уз све сугестије, молбе, захтјеве и не знам шта све не, које смо упутили надлежнима у БиХ, нисмо успјели да се изборимо са увозним лобијем па нам је пољопривреда ту гдје јесте. Без велике подршке Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС не бисмо били ни овдје - категоричан је Маринковић.

Произвођачи који се и одлуче на извоз, тврди Маринковић, суочавају се са низом проблема и саботажа страних колега.

- При извозу наших пољопривредних производа постоје одређене ванцаринске баријере у виду пооштрених контрола на границама, дужег задржавања наших камиона, разних беспотребних анализа, ма низ ствари које успоравају пласман наше робе па се наши произвођачи у коначници слабо и одлучују на извоз. Тражили смо да се исти такви третмани уведу на нашим границама као вид заштите домаће производње приликом увоза, али нема потребног консензуса за то питање - казује Маринковић. 

Предсједника Удружења узгајивача товне јунади РС Горана Митровића разлика у увозним и извозним бројевима уопште не изненађује. Он наводи да је то наша сурова реалност којој би требало погледати у очи.  

- Немамо довољно расплодних грла, репроматеријала, товне стоке па самим тим ни меса. Све морамо увести и то бројеви показују. Да бисмо радили и товили стоку морамо увести подмладак, да бисмо клали, морамо увести утовљену јунад и тако даље, јер ничег немамо довољно. Изгубили смо и уговоре за извоз говеђег меса у Турску, јер нисмо имали довољно робе - рекао је Митровић.

Борба

Иако се стиче утисак да је глас произвођача о питању борбе за заштиту домаће производње посљедњу годину-двије утишан, Стојан Маринковић тврди да удружења пољопривредника из Српске уз помоћ ресорног министарства континуирано шаљу дописе, ургенције и приједлоге властима у Сарајеву, али без много ефекта.

- Нисмо дигли руке, али смо и свјесни чињенице да живимо у сложеној земљи која има различите погледе и да се веома тешко постижу одређени консензуси неопходни за увођење заштитних мјера. Нажалост, политичка препуцавања иду преко леђа свих нас. На истим мукама су и произвођачи у ФБиХ - прича Маринковић.