„Сечем дрва, идем по воду, до продавнице и шта год треба мами да се помогне. Мало ми је тешко, али морам да радим”, испричао је мали јунак Андрија који има свега 10 година и живи у преуређеној гаражи за камионе.

Породицу Божић чине самохрана мајка Ивана, малтене непокретна бака Зорица, као и браћа Андрија (10), Стефан (9) и Милан (8). Њихов дом у селу Леце код Медвеђе је руднички објекат преуређен за становање, а који је толико мален да је буквално незгодно окренути се или мимоићи с неким.

- Ово смо добили на коришћење јер немамо где другде. То су некад биле гараже за камионе који одвозе руду. Још 2000. године је отписано за рушење, али ето ми ту живимо. Нажалост, стање је доста лоше јер су греде попуцале и плафон је улегао. Свакодневно ме је страх за децу, посебно кад напада снег - каже Ивана, скромна жена благог погледа на чија плећа је пало заиста много тога.

Фото: srbizasrbe.org

Осим бриге о домаћинству, једва покретној мајци с озбиљно натеченим ногама и три школарца, Ивана, нажалост, муку мучи са зглобовима, костима и хрскавицом. Оперисала је и тумор. Иако је стално принуђена чак и дрва да сјече, не би смјела ништа теже да подиже. Посла за њу, као и за већину људи у том крају, нема, иако су њени дјечаци стуб опстанка сеоске школе. Снагу проналази у дјеци и вјери у Бога.

- Нама је вера покретач свега. Да нема ње не бисмо ни ми постојали, не би ничега било. Децу учим да буду добри и поштени људи, да се моле и да за сваки секунд у животу захваљују Господу Исусу Христу, Пресветој Богородици и свим свецима. Волела бих једном да их одведем и у неки манастир. Надам се да ће помоћи људи доброг срца - додаје Ивана, чији је некадашњи супруг својевремено учествовао у рату за очување Републике Српске и одбрану Косова и Метохије, одакле је једва извукао живу главу, што је оставило психичке и друге посљедице.

Видео: srbizasrbe.org

Дугачак је списак проблема са којима се Божићи још суочавају. Слаба струја и њени чести нестанци, јака влага, спавање на малтене голим даскама од два распала и спојена кревета по којима се поређају ко сардине и изнад којих прокишњава, купање у шупи, повремене поплаве… За такси до Медвеђе и назад потребно им је 2.000 динара, што су принуђени да плаћају од својих прескромних примања кад год дјеца морају поћи код љекара.

- Само желим да добијем моју собицу и каду с паткицама - подијелио је своју симпатичну жељу најмлађи Милан, откривши кроз осмјех да им мајка најчешће понавља да се мало смире.

Доста времена проводе бринући и о куцама које су удомили. Дио породице је и најстарији син Никола (16) који због лоших и скучених услова живи у Свилајнцу гдје похађа средњу школу, а код њих долази за вријеме распуста. Надају се да би се можда скроз вратио када би имали нову кућу.

- Трудим се да буде све чисто и да не буде ништа прљаво јер по мени је то велика срамота. Јесмо сиромашни, али можемо бити чисти. Јесте и мало натрпано јер немамо где са свим стварима, а и момци су несташни, али мора увек бити сређено колико год је могуће у оваквим околностима. Помажу доста и они, кад хоће да слушају, а не само да чују - прича и смјешка се Ивана.

Фото: srbizasrbe.org

Незамисливо тешко је бити самохрани родитељ, имати четворо дјеце, немати основне услове за живот и носити се са здравственим проблемима. Све то постиже ова храбра и племенита жена коју је милина упознати и видјети с каквом смиреношћу иде у сусрет животним искушењима. Све их је много обрадовао долазак представника Хуманитарне организације Срби за Србе, али и пробудио наду да ће добри људи широм свијета чути за њихову причу. Чути и помоћи!

Хуманитарна организација "Срби за Србе" покренула је велику акцију помоћи за породицу Божић. Ова дивна породица не треба да живи у хладној и мрачној кући, већ заслужује сву нашу подршку!

Уколико желите да помогнете овој породици, више информација можете пронаћи на овом линку.