„Sečem drva, idem po vodu, do prodavnice i šta god treba mami da se pomogne. Malo mi je teško, ali moram da radim”, ispričao je mali junak Andrija koji ima svega 10 godina i živi u preuređenoj garaži za kamione.

Porodicu Božić čine samohrana majka Ivana, maltene nepokretna baka Zorica, kao i braća Andrija (10), Stefan (9) i Milan (8). Njihov dom u selu Lece kod Medveđe je rudnički objekat preuređen za stanovanje, a koji je toliko malen da je bukvalno nezgodno okrenuti se ili mimoići s nekim.

- Ovo smo dobili na korišćenje jer nemamo gde drugde. To su nekad bile garaže za kamione koji odvoze rudu. Još 2000. godine je otpisano za rušenje, ali eto mi tu živimo. Nažalost, stanje je dosta loše jer su grede popucale i plafon je ulegao. Svakodnevno me je strah za decu, posebno kad napada sneg - kaže Ivana, skromna žena blagog pogleda na čija pleća je palo zaista mnogo toga.

Foto: srbizasrbe.org

Osim brige o domaćinstvu, jedva pokretnoj majci s ozbiljno natečenim nogama i tri školarca, Ivana, nažalost, muku muči sa zglobovima, kostima i hrskavicom. Operisala je i tumor. Iako je stalno prinuđena čak i drva da sječe, ne bi smjela ništa teže da podiže. Posla za nju, kao i za većinu ljudi u tom kraju, nema, iako su njeni dječaci stub opstanka seoske škole. Snagu pronalazi u djeci i vjeri u Boga.

- Nama je vera pokretač svega. Da nema nje ne bismo ni mi postojali, ne bi ničega bilo. Decu učim da budu dobri i pošteni ljudi, da se mole i da za svaki sekund u životu zahvaljuju Gospodu Isusu Hristu, Presvetoj Bogorodici i svim svecima. Volela bih jednom da ih odvedem i u neki manastir. Nadam se da će pomoći ljudi dobrog srca - dodaje Ivana, čiji je nekadašnji suprug svojevremeno učestvovao u ratu za očuvanje Republike Srpske i odbranu Kosova i Metohije, odakle je jedva izvukao živu glavu, što je ostavilo psihičke i druge posljedice.

Video: srbizasrbe.org

Dugačak je spisak problema sa kojima se Božići još suočavaju. Slaba struja i njeni česti nestanci, jaka vlaga, spavanje na maltene golim daskama od dva raspala i spojena kreveta po kojima se poređaju ko sardine i iznad kojih prokišnjava, kupanje u šupi, povremene poplave… Za taksi do Medveđe i nazad potrebno im je 2.000 dinara, što su prinuđeni da plaćaju od svojih preskromnih primanja kad god djeca moraju poći kod ljekara.

- Samo želim da dobijem moju sobicu i kadu s patkicama - podijelio je svoju simpatičnu želju najmlađi Milan, otkrivši kroz osmjeh da im majka najčešće ponavlja da se malo smire.

Dosta vremena provode brinući i o kucama koje su udomili. Dio porodice je i najstariji sin Nikola (16) koji zbog loših i skučenih uslova živi u Svilajncu gdje pohađa srednju školu, a kod njih dolazi za vrijeme raspusta. Nadaju se da bi se možda skroz vratio kada bi imali novu kuću.

- Trudim se da bude sve čisto i da ne bude ništa prljavo jer po meni je to velika sramota. Jesmo siromašni, ali možemo biti čisti. Jeste i malo natrpano jer nemamo gde sa svim stvarima, a i momci su nestašni, ali mora uvek biti sređeno koliko god je moguće u ovakvim okolnostima. Pomažu dosta i oni, kad hoće da slušaju, a ne samo da čuju - priča i smješka se Ivana.

Foto: srbizasrbe.org

Nezamislivo teško je biti samohrani roditelj, imati četvoro djece, nemati osnovne uslove za život i nositi se sa zdravstvenim problemima. Sve to postiže ova hrabra i plemenita žena koju je milina upoznati i vidjeti s kakvom smirenošću ide u susret životnim iskušenjima. Sve ih je mnogo obradovao dolazak predstavnika Humanitarne organizacije Srbi za Srbe, ali i probudio nadu da će dobri ljudi širom svijeta čuti za njihovu priču. Čuti i pomoći!

Humanitarna organizacija "Srbi za Srbe" pokrenula je veliku akciju pomoći za porodicu Božić. Ova divna porodica ne treba da živi u hladnoj i mračnoj kući, već zaslužuje svu našu podršku!

Ukoliko želite da pomognete ovoj porodici, više informacija možete pronaći na ovom linku.