Врховни суд Хрватске одбио је жалбу окривљеног и потврдио другостену пресуду којом је потврђена пресуда Жупанијског суда у Сплиту од 40 година затвора због 267 кривичних дјела сексуалног злостављања и искоришћавања дјетета.

За свако кривично дјело добио је по пет година затвора, а за повреду дјечјих права три године. Тиме је случај закључен.

Ријеч је о једној од најстрожих пресуда изречених у Сплиту, а сам случај шокирао је јавност. Окривљени је започео са недјелима када је дјевојчици било тек пет година. Силовао ју је пет година. У просјеку једном недјељно, а посљедњег мјесеца свака два дана. Осим првог чина који се догодио у кампу код Шибеника, све се збивало у породичном стану, соби и купатилу. Мајка жртве и супруга окривљеног тешко је болесна и стање јој се рапидно погоршало.

Кћерки је окривљени бранио социјални контакт, водио ју је у школу и дочекивао након завршетка наставе како се не би дружила са осталом дјецом. Бранио јој је да посјећује баку и дједа који живе у истој згради. Данима је није пуштао из куће, а када би био незадовољан њеним понашањем, ударао ју је по глави и стомаку. Морала је сатима гола да се купа пред њим у кади.

Потврђена пресуда

Неправноснажну пресуду донијела је у јуну 2024. суткиња Вишња Стринић, која је судила и Филипу Завадлаву. Високи кривични суд потврдио је пресуду почетком 2025. године, али како је ријеч о казни дуготрајног затвора, окривљени је имао и могућност жалбе Врховном суду.

Окривљени се жалио по више-мање свим жалбеним основама, па и на санкцију коју сматра драконском. Навео је да се ради о изузетно високој казни која одудара од уобичајене праксе за оваква кривична дјела. Али, Врховни суд сматра да је Високи кривични суд правилно оцијенио олакшавајуће и отежавајуће околности и изрекао примјерену казну.

"Казна није престрога, нарочито када се узме у обзир да су овдје утврђене околности такве да збир појединачно утврђених казни за 267 тешких кривичних дјела сексуалног злостављања и искоришћавања дјетета, те једног кривичног дјела повреде дјечјих права почињених између пете и десете године живота дјетета, износи 1.388 година.

Осим тога, подносилац жалбе не наводи које су то уобичајене казне у другим предметима у којима су постојале упоредиве околности важне за избор врсте и мјере казне с онима које су утврђене у овом предмету, нарочито у односу на бројност почињених појединачних кривичних дјела -  наводи Врховни суд.

Нарцистичке црте

Истакнуто је и како је, одмјеравајући казну дуготрајног затвора, другостепени суд водио рачуна о личности починиоца и укупности почињених кривичних дјела.

- У структури личности оптуженог налазе се нарцистичке црте које се огледају у настојању приказивања себе у најбољем и најповољнијем свјетлу. Оптужени је починио 267 тешких кривичних дјела сексуалног злостављања и искоришћавања дјетета, те једно кривично дјело повреде дјечјих права, све на штету кћерке између пете и десете године живота.

Тако велики број извршених тешких кривичних дјела мора наћи одраз у јединственој казни затвора која мора бити одговор на одвратност и погибељност понашања оптуженог на штету властитог дјетета, које му је готово у потпуности било препуштено на бригу јер је мајка непокретна - стоји у пресуди.

Правдао се васпитним мјерама

Оптужени је жалбом настојао да своје поступке према жртви прикаже као васпитне мјере и родитељску бригу, а дуготрајно купање оправда опсесивно-компулзивним поремећајем те тиме отклони своју кривичну одговорност.

- Међутим, из свих изведених доказа неспорно произилази да није ријеч о родитељској бризи, него о грубом, и то сексуалном, психичком, физичком и емоционалном злостављању жртве. Осим тога, спроведеним психијатријским вјештачењем потпуно је отклоњено постојање обиљежја опсесивно-компулзивног поремећаја код оптуженог - закључило је вијеће Врховног суда којим је предсједавао судија Дамир Кос, преноси Telegraf.rs.