У јеку свјетске славе Симе Антонића многи су писали о њему па и „СРПСКИ СОКО – лист за соколске ствари“ како се тада звао. Други број овог листа из 1908. године у издању Штампарије Јанковић из Карловаца, поред уобичајених вијести у овом издању имао је и један текст посвећен Сими Антонићу и једној од његових борби којом је постао свјетски шампион у рвању.

Како је новинарство тада изгледало и како је описан наш горостас и једна од његових борби за свјетску шампионску титулу, доносимо вам у наставку.

„Међународна рвачка утакмица. У другој половини јулија м. о. г. завршила се у Бечу после борбе од 40 дана V. велика међународна утакмица у рвању, за коју је била одређена награда од 10.000 круна и у којој су учествовали најзнаменитији светски рвачи, међу њима дотле непобеђени светски шампијон Кох (Немачка). Код последњег рвања борили су се Кох и Симо Бојић Антонић, Србин из Реше крај Сарајева, После упорне борбе од 1 сата 18 мин. 47 сек. победио је Србин Антонић, који је том победом добио наслов „светски шампијон у рвању“. Другу награду добио је Немац Кох, трећу Штерс (Белгија), а четврту Штајнбах из Беча. Кох је положио 3000 К и позвао Антонића на меч (match), и Антонић је положио 3000 К и прихватио борбу с изјавом, да ће се трипута с Кохом рвати, па ако само једанпут победи Кох, да му даје свој полог. Исто је тако Штајнбах изазвао Штерса.“

Фото: Исјечак из новина

И други су писали о њему и његовим борбама.

Фото: Исјечак из новина

Један од врхова планинског масива планине Озрен, назива се Глог са надморском висином од 1460 метара. Са сјеверне стране Глога налази се Вучија Лука, а са јужне Хреша (ранији назив Реша). На југозападној страни Глога изнад насеља Стара Хреша, налази се увијек осунчана Велика њива и Антонића ограда са прелијепим погледом на Сарајево. То је имање на ком се налази рушевина и темељи некадашњег дома нашег, а свјетског шампиона Симе Антонића. Како смо сазнали, Антонићи су прије првог свјетског рата са Хреше одселили у Боговиће, а потом и на Равну романију. Воде поријекло од Боје, па их стари људи зову још и Бојићи.

Судбина овог горостаса од 137 кг и преко два метра висине је тужна и неразјашњена до краја. Симо је десетак година владао свјетским троном у рвању, а нико од конкуренције није успијевао да га побиједи. Поуздано се зна само да је убијен непосредно прије почетак једног великог такмичења у Марсеју. Према једној верзији приче, која се преноси са кољена на кољено, отровали су га. Према другој верзији, на борилиште је утрчао неки Бугарин и избо га ножем. Обзиром да је пострадао релативно млад, није се стигао ни оженити, па нема својих потомака.

Дио података о свјетском шампиону Сими Антонићу несебично је подијелио са нама наш Сарајлија мр Дејан Гавриловић који је тренутно је на докторским студијама на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду. Гавриловић је као такмичар у борилачким спортовима наступао за репрезентацију Србије у савате боксу и кик боксу. У оба спорта освајао је медаље за репрезентацију Србије. Тренутно је тренер репрезентације Србије у савате боксу и тренер репрезентације Србије у кик боксу. Највеће интересовање у својим научним радовима посветио је борењу и историји физичке културе.

Сјећање на Симу Антонића, значајну личност нашег краја за сада постоји само кроз исјечке из старих новина и старе фотографије, кроз Антонића ливаду, а надамо се да ће једног дана нека улица у нашем граду понијети име овог великана.

Аутор: Александар Цинцар