Симо Антонић: Човјек који је прије више од стотину година владао свјетским троном у рвању

17.02.2024. 09:15
2
ИЗВОР: katera.news

У јеку свјетске славе Симе Антонића многи су писали о њему па и „СРПСКИ СОКО – лист за соколске ствари“ како се тада звао. Други број овог листа из 1908. године у издању Штампарије Јанковић из Карловаца, поред уобичајених вијести у овом издању имао је и један текст посвећен Сими Антонићу и једној од његових борби којом је постао свјетски шампион у рвању.

Како је новинарство тада изгледало и како је описан наш горостас и једна од његових борби за свјетску шампионску титулу, доносимо вам у наставку.

„Међународна рвачка утакмица. У другој половини јулија м. о. г. завршила се у Бечу после борбе од 40 дана V. велика међународна утакмица у рвању, за коју је била одређена награда од 10.000 круна и у којој су учествовали најзнаменитији светски рвачи, међу њима дотле непобеђени светски шампијон Кох (Немачка). Код последњег рвања борили су се Кох и Симо Бојић Антонић, Србин из Реше крај Сарајева, После упорне борбе од 1 сата 18 мин. 47 сек. победио је Србин Антонић, који је том победом добио наслов „светски шампијон у рвању“. Другу награду добио је Немац Кох, трећу Штерс (Белгија), а четврту Штајнбах из Беча. Кох је положио 3000 К и позвао Антонића на меч (match), и Антонић је положио 3000 К и прихватио борбу с изјавом, да ће се трипута с Кохом рвати, па ако само једанпут победи Кох, да му даје свој полог. Исто је тако Штајнбах изазвао Штерса.“

  • Слика
  • Слика

Фото: Исјечак из новина

И други су писали о њему и његовим борбама.

Слика

Фото: Исјечак из новина

Један од врхова планинског масива планине Озрен, назива се Глог са надморском висином од 1460 метара. Са сјеверне стране Глога налази се Вучија Лука, а са јужне Хреша (ранији назив Реша). На југозападној страни Глога изнад насеља Стара Хреша, налази се увијек осунчана Велика њива и Антонића ограда са прелијепим погледом на Сарајево. То је имање на ком се налази рушевина и темељи некадашњег дома нашег, а свјетског шампиона Симе Антонића. Како смо сазнали, Антонићи су прије првог свјетског рата са Хреше одселили у Боговиће, а потом и на Равну романију. Воде поријекло од Боје, па их стари људи зову још и Бојићи.

Судбина овог горостаса од 137 кг и преко два метра висине је тужна и неразјашњена до краја. Симо је десетак година владао свјетским троном у рвању, а нико од конкуренције није успијевао да га побиједи. Поуздано се зна само да је убијен непосредно прије почетак једног великог такмичења у Марсеју. Према једној верзији приче, која се преноси са кољена на кољено, отровали су га. Према другој верзији, на борилиште је утрчао неки Бугарин и избо га ножем. Обзиром да је пострадао релативно млад, није се стигао ни оженити, па нема својих потомака.

Слика

Дио података о свјетском шампиону Сими Антонићу несебично је подијелио са нама наш Сарајлија мр Дејан Гавриловић који је тренутно је на докторским студијама на Факултету спорта и физичког васпитања у Београду. Гавриловић је као такмичар у борилачким спортовима наступао за репрезентацију Србије у савате боксу и кик боксу. У оба спорта освајао је медаље за репрезентацију Србије. Тренутно је тренер репрезентације Србије у савате боксу и тренер репрезентације Србије у кик боксу. Највеће интересовање у својим научним радовима посветио је борењу и историји физичке културе.

Сјећање на Симу Антонића, значајну личност нашег краја за сада постоји само кроз исјечке из старих новина и старе фотографије, кроз Антонића ливаду, а надамо се да ће једног дана нека улица у нашем граду понијети име овог великана.

Аутор: Александар Цинцар

Коментари 2
  • Generic placeholder image
    Симеун поново 17.02.2024. 14:44
    Подмједеником Антонићи исто имају њиву која се исто зове Велика Њива и сличног је положаја само што је поглед на Космај.
    Имају и Обрић поље, по Обрену који је убијен на тој њиви.
  • Generic placeholder image
    Симеун 17.02.2024. 14:38
    Тешко ми вјеровати да су се ови доселили са Хреше. Ти на Хреши јесу Антонићи, којима је узгред речено преваром отета та земља коју помињете, али не славе исту славу.
    Друга ствар која није тачна је да су се одселили прво у Боговиће.
    Они су живили Подмједеником док им од стране турака нике убијено дијете Обрен. Онда су Обренови стричеви стигли тог турчина и објесили га у Боговићима на Букву која је одсјечена неке године.
    По Лазу, који је остао у Боговићима локално се зову Лазићи, а по Боју ти се на Томанији локално зову Бојићи.
    Иначе, хвала на труду, али мислим да има недоречених ствари у вашој причи које би требало дорадити у име вјеродостојности. Док се још може.
Повезане вијести
Сјећања старих Хрешана на циркус-плац у Сарајеву Сјећања старих Хрешана на циркус-плац у Сарајеву
Сјећања Хрешана на долазак Аустроугарске империје у БиХ Сјећања Хрешана на долазак Аустроугарске империје у БиХ
Илија Николић: Од солунског ратника до предсједника општине Илија Николић: Од солунског ратника до предсједника општине
Најчитаније
  • Пријети ли каменолом у Кијеву да блокира пут ка Херцеговини?
    17h 2m
    0
  • Осуђен на 12 година за убиство у Сокоцу
    21h 27m
    2
  • Отворен „Акордеон арт плус" у Источном Сарајеву
    14h 23m
    2
  • Полиција о драми у сарајевској школи: Два ученика избодена, трећи основац ухапшен
    17h 5m
    0
  • Анастасија Ђорђић ученик генерације Средњошколског центра „Источна Илиџа“
    18h 14m
    0