“Благо томе ко довијек живи,
имао се рашта и родити:
вјечна зубља вјечне помрчине
нит’догори, нити свјетлост губи.”
(ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ)
Један од најкрвавијих дана током битке за одбрану границе Савезне Републике Југославије са Републиком Албанијом у предјелу Кошара, која је трајала од 9. априла до 10. јуна 1999. године и однијела животе 108 војника Војске Југославије, био је Васкрс 11. априла 1999. године. Тај дан је однио животе осам младих граничара Војске Југославије чијих се имена с пијететом сјећамо: Ивана Васојевића Јагуара – водника, Драгана Комарице – водника 1. класе и војника: Сима Поповића, Дарка Бјелобрка, Ивана Богосављевића, Предрага Богосављевића, Миленка Божића и Радише Илића. Са њима је страдао и пас граничар мајор Листер.
Симо Поповић је био наше горе лист рођен 1. 1. 1977. године у Плужинама гдје је завршио основну школу, а касније на одслужењу војног рока у Војсци Југославије био оспособљен за дужност граничара у које су бирани војници најбољих психофизичких способности у рангу специјалаца.
У ратним дејствима на КиМ Симо Поповић се борио у саставу интервентног вода 53. граничног батаљона ВЈ. Командир тога вода, који је током ратних дејстава упућиван тамо гдје је било најтеже, а чија је зона одговорности био гранични појас између караула „Кошаре“ и „Морина“, био је наш горостас из Пљеваља – потпоручник Предраг Леовац који ће погинути херојском смрћу само три дана касније.
Наиме, вршећи борбени задатак одбране границе са Албанијом у предјелу Кошара од силовитог напада удружених снага албанских терориста, припадника Војске Албаније, страних плаћеника и НАТО авијације, који је започео 9. 4. 1999. године артиљеријским нападом на караулу „Морина“ Дечани, Симо Поповић је погинуо 11. 4. 1999. године од непријатељског снајпера у раним јутарњим сатима и био први погинули тог крвавог Васкрса.
У присуству родбине, почасне јединице ВЈ и команданта 2. армије, представника општине Плужине и бројних грађана Плужина и шире, Симо Поповић је сахрањен уз војне почасти 16. 4. 1999. године на гробљу у Црквичком Пољу, Плужине. Касније, у знак признања за показано јунаштво, његов гроб и породицу обишли су командат 3. армије и други високи официри и војници ВЈ.
Постхумно је одликован Орденом за заслуге у областима одбране и безбједности првог степена.
На овај дан поноса и туге Удружењу бораца ратова од 1990. године Црне Горе је част и обавеза обновити сјећање на јуначко дјело младих војника ВЈ – учесника битке за Кошаре, достојних Леонидиних Спартанаца са Термопила. Симу Поповићу, неустрашивом ратнику из слободарске Пиве, који је уживао изузетно високо уважавање војник старјешина и ратних другова и са непуне 22. године положио живот у одбрани отаџбине, свакако је вјечно мјесто уз скуте Баја Пивљанина.
Слава им!
Аутор: Радан Николић