– Банке, ауто-куће, нотари, берзе и други који послују у финансијском и нефинансијском сектору пријавили су током прошле године као сумњиве трансакције у вриједности од 68,3 милиона марака, подаци су Финансијско-обавјештајног одјељења Агенције за истраге и заштиту (СИПА) БиХ.
Наиме, комерцијалне институције које послују у финансијском и нефинансијском сектору су, на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, обавезане проводити мјере за откривање и спречавање прања новца и финансирања терористичких активности.
У оквиру тих мјера прописана им је обавеза да СИПА-и достављају извјештаје о сумњивим трансакцијама или особама, о готовинским трансакцијама и повезаним готовинским трансакцијама чија вриједност износи или прелази износ од 30.000 КМ.
- Током 2020. године запримљено је 812 обавјештења о сумњивим трансакцијама чија укупна вриједност износи 68.392.924 КМ- навели су у Финансијско-обавјештајном одјељењу (ФОО).
Од поменуте цифре, банке су пријавиле трансакције од 63,6 милиона, а остали обвезници од 4,7 милиона КМ.
У СИПА-у су стигла и обавјештења о готовинским и повезаним готовинским трансакцијама чија укупна вриједност износи чак 19,2 милијарде КМ, од чега су банке пријавиле трансакције од 18,3 милијарде, а остали од 839,3 милиона КМ.
За CAPITAL су у СИПА-и рекли да Финансијско-обавјештајно одјељење, у складу са Закона о спречавању прања новца и финансирања терористичких активности, прима, прикупља, евидентира и анализира податке, инфромације и документацију те надлежним тужилаштвима, органима надлежним за истраживање кривичних дјела прања новца и финансирања терористичких активности и другим надлежним институцијама доставља резултате аналитичко-истражног процеса.
- ФОО је 2020. године тужилаштвима доставио 15 извјештаја (десет извјештаја и пет допуна извјештаја) којим је за 49 особа (39 физичких и десет правних особа) документовано постојање основа сумње да су починили кривично дјело прања новца и више предикатних кривичних дјела- истакли су у СИПА-и.
Наведеним извјештајима пријављено је постојање основа сумње на почињење кривичног дјела прања новца у износу од око 12,9 милиона КМ, причињена материјална штета од пријављених предикатних кривичних дјела у износу од око 6,8 милиона те стечена имовинска корист у укупном износу око 8,5 милиона КМ.
Подсјећамо, портал CAPITAL ове седмице објавио је опширно истраживање о методама прања новца у БиХ које је показало да су грађевинарство и некретнине, банкарски и систем брзог трансфера новца, угоститељство, осигуравајуће куће, кладионице и коцкарнице, адвокати, рачуновође, таксисти – само неке од дјелатности преко којих се у Босни и Херцеговини пере нелегално стечен новац.
