Навршиле су се четири деценије од Зимских олимпијских игара у Сарајеву, највећег спортског догађаја одржаног на простору бивше Југославије. Међу привилегованим да буду дио спектакуларног отварања игара били су и Фочаци Ранко Савић и Зоран Јоковић. С носталгијом се сјећају спектакла прије и након паљења олимпијског пламена на стадиону „Кошево“.

Припреме за отварање највеће спортске манифестације на свијету почеле су 1983. године. Једна од активности организатора био је и одабир најрепрезентативнијих културно-умјетничких друштава за церемонију отварања игара.

Фото: radiofoca.com

Међу најбоље је изабрано и фочанско Културно-умјетничко друштво „Браћа Рибар“, у којем су наступали Савић и Јоковић.

Тада двадесетрогодишњи младић Ранко Савић након 40 година присјећа се дана када је био један од 1.200 одабраних фолклораша, учесника кореографије.

- Организатори су у августу 1983. године ишли по градовима и бирали фолклораше. Из нашег Културно-умјетничког друштва изабрано је девет парова и то је, уз КУД „Славиша Вајнер Чича“ из Витковића, једино Друштво од Требиња до Зворника које је имало учеснике на отварању Зимских олимпијских игара. Пробе смо од септембра до 6. јануара наредне године имали викендима, након чега смо се свакодневно припремали у Сарајеву, гдје смо до Олимпијаде били смјештени - прича Савић.

Полугодишње припреме и дани када су се сви трудили да сарајевска Олимпијада понесе статус до тада најбоље организоване дубоко су урезани у памћење и шездесешестогодишњег Зорана Јоковића.

Фото: radiofoca.com

Мноштво је анегдота, али једну, каже, никада неће заборавити, када је, упркос раније потписаном уговору, пропустио једну од проба.

- Прослављао сам крсну славу с породицом. Међутим, у поподневним часовима пред кућом се појавило полицијско ауто. Рекли су да ме не приводе, већ обавјештавају да се припреме не могу наставити без мене и да морам поћи. Послушао сам их и сјео у први аутобус за Сарајево - испричао је Јоковић.

Дух олимпизма и заједништва, прича, осјећао је на сваком кораку.

- Са сјетом се свега сјећам. Били су то безбрижни дани младости и љепоте. Сарајево је био центар Југославије и по култури и по музици, по свему. Једноставно се опуштено живјело, сваког момента смо уживали - каже Јоковић, који је у вријеме Олимпијаде имао 26 година.

Тих дана Сарајево је било у фокусу свијета. Сви су полагали наде да ће сарајевске Зимске олимпијске игре бити беспријекорне. Уложен труд се исплатио, каже Савић.

- То су била нека друга времена и мислим да се више никад неће поновити тај занос и елан. Није ово жал за младошћу, али посматрајући све са ове временске дистанце сматрам да се Олимпијске игре на овим просторима никада више не могу организовати. Све је било тако добро организовано да никако није могло да дође до неког пропуста - рекао је Савић.

Присјећа се и кореографије у којој су били заступљени с модерним и елементи народних игара и ношњи.

- Била је стилизована и прилагођена ширем аудиторијуму - појаснио је Савић.

Фото: radiofoca.com

Поред Савића и Јоковића, међу Фочацима учесницима отварања Олимпијаде који тренутно живе у Фочи били су Сања Марић, Јадранка Крнојелац и Дејан Крунић.

Зимске олимпијске игре отворене су 8. фебруара 1984. године пред 60 хиљада присутних на стадиону „Кошево“. До 19. фебруара телевизијске преносе са спортских борилишта пратило је и двије и по милијарде гледалаца у свијету.

На Олимпијади у Сарајеву наступило је 49 репрезентација, 998 мушкараца и 274 жене.

Пише: Дејан Мандић