На данашњи дан 2010. године преминуо је Момо Капор, српски књижевник, сликар и новинар, раскошно талентовани умјетник, сенатор и академик Републике Српске.

Момчило Момо Капор рођени је Сарајлија. Отац му је као краљев војник заробљен и послат у Њемачку, а мајка и бака су трагично страдале у Сарајеву током њемачког бомбардовања.

Ратне године Момо проводи у Сарајеву код бакине сестре, а отац га годину дана по завршетку рата доводи у Београд.

Дипломирао је сликарство 1961. године на београдској Академији ликовних умјетности у класи професора Недељка Гвозденовића са просјечном оцјеном 9,9.

Капор је упоредо писао на чувеној старој машини за куцање “адлер”, којој је остао вјеран цијели живот.

Велику популарност код публике Капор стиче кроз текстове “Белешке једне Ане”, од којих је касније настала књига.

Услиједиле су и друге познате Капорове књиге, од којих су неке: “Фолиранти”, “Провинцијалац”, “Ада”, “Зое”, “Уна”, “Зелена чоја Монтенегра” и “Посљедњи лет из Сарајева”.

Капор је био најчитанији савремни писац бивше Југославије, аутор је и великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а према његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова, међу којима су “Бадеми са ону страну смрти”, “Банкет”, “Валтер брани Сарајево”, “Џоли џокеј” и “Крај викенда”.

И романи “Уна” и “Књига жалби” доживјели су екранизацију.

Капор је превођен на француски, руски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Након његове смрти, установљена је Награда “Момо Капор” – годишње признање које додељује Задужбина “Момчило Момо Капор”, чији је оснивач супруга Моме Капора Љиљана.

Награда се додјељује наизмјенично за доприносе у књижевности и ликовној умјетности, на дан рођења Моме Капора 8. априла у Свечаној сали Скупштине града Београда.

Награда је први пут додијељена 2011. године за књижевност свјетски признатом филмском аутору Емиру Кустурици за роман “Смрт је непровјерена гласина”.

Други добитник награде био је сликар Владимир Дуњић за цјелокупно ликовно стваралаштво.