На данашњи дан, 21. јула 1941. године, са стратишта Гаравице од усташке каме успио се спасити Ђорђе Шевић. То је био други пут да побјегне усташама. Отац му је убијен у бихаћкој кули на Видовдан 1941. Касније се прикључио устаницима и партизанима, а крај рат дочекао је као истакнути борац са одликовањима.

Преминуо је 1978. у Бихаћу, а његов споменик данас је запуштен. У истом стању су споменици свештеника, судија, адвоката, спомен-костурница српским жртвама из Првог свјетског рата...

ОДЛОМАК 4 ИЗ РОМАНА „КОРАНА КО РАНА“

(Записано сјведочанство Ђорђа Шевића)

Из Врсте су нас отјерали колима у Бихаћ и смјестили у магазин Илије Билбије. По доласку у магазин почели су нас тући и псовати нам српску мајку питавши нас ђе нам је краљ Петар и што нам он не помогне. Одузели су нам све ствари и скинули са нас све осим веша, а затим нас везали жицом по двојицу. Око пола ноћи су нас одвезли камионима из Бихаћа на Гаравице код ископаних гробница. Ту смо нашли много Маџара из села Краља. Одвајали су нас по групама од по десет људи и постројавали поред гробнице. Сваку групу су освјетљавали фаровима камиона док су стрељали из пушкомитраљеза. Кад су постријељали једну групу, одвајали су другу, а за то вријеме они сељаци су скидали веш са мртвих, а онда их бацали у рупе. Ја сам био у посљедњој групи. Кад је митраљез почео пуцати, ја сам пао по земљи и тако ме није погодио метак. Када су фарови камиона престали свијетлити, ја сам побјегао у мрак и тако сам се успио спасити и побјећи у правцу Гате.

Књига забрањена 1961. објављена је први пут 2023. године у издању Фондације "Заборављени коријени".