Служењем парастоса и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје убијеној дјеци Српског Сарајева, испред Основне школе „Свети Сава” у Источном Сарајеву, обиљежен је Дан сјећања на невино страдалу српску дјецу у периоду од 1992. до 1995. године.

Стигматизација српског народа траје три деценије од завршетка рата. У једностраним и стереотипним причама бошњачког народа као јединим жртвама, нема мјеста за страдања српског народ, па ни за осамнаестомјесечног Милуна, који са двоје малољетних рођака и родитељима није успио наћи спас.

Милена Витковић, Милутова тетка, у рату је изгубила 10 чланова породице, од којих троје дјеце, а како истиче, свака година је све тежа и тежа, препуна туге и бола.

- Ходала сам од гробља до гробља, тражила своје упокојене. Достојно сам их сахранила, па сад могу да им прислужим свијећу и окадим гроб – рекла је она.

Милун је постао синоним за страдање српске дјеце, а како истиче његова тетка Милена, патолог Станковић, који је вршио обрукцију, потврдио је да је мучки убијен, те да су му руке и ноге биле сломљене.

Вршилац дужности директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Виктор Нуждић рекао је да податак о преко 100 убијене дјеце са Сарајевско-романијске регије доказује колико је био суров Одбрамбено-отаџбински рат.

- Податак о преко 500 страдале дјеце српске националности говори о суровости и тежини рата – рекао је он.

Према његовим ријечима, Републички центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица документовао је злочине који су се дешавали на најрањивијим категоријама, женама и дјеци.

- Центар је издао монографију о женама мртвама рата, једну о страдању бањалучких беба, као и монографију о страдању дјеце - рекао је Нужић.

Он је додао да, у жељи да се овако нешто никада више не понови, треба да памтимо и не заборавимо невино страдале.

Фото: Предраг Крстовић

Директор Основне школе „Свети Сава“ Жељка Топалић подсјетила је да су на данашњи 1995. године, за вријеме примирја, снајперским хицима убијене двије ученице ове школе Наташа Учур и Милица Лаловић, које су безбрижно играле ластиш испред своје зграде у сарајевском насељу Грбавица.

-  На данашњи дан се окупљамо како бисмо послали поруку да се овакви злочини не смију никада више поновити, али и да отргнемо од заборава све невино страдале – рекла је она.

Она је додала да на овај начин настоје код ученика ове школе изградити етички однос према жртвама и породицама страдалих, те да настоје да сјећање и памћење на страдале буде утемељено на истини, толеранцији и разумијевању.

-  Март мјесец и данашњи дан ће нас окупљати, а споменик страдалој дјеци Српског Сарајева ће пркосити забораву, као што су та дјеца игром пркосила рату – рекла је она.

Споменик симболизује голубове

У Источном Новом Сарајеву је 11. септембра 2018. године у дворишту Основне школе "Свети Сава" откривено спомен – обиљежје невино страдалој дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године.

Ученице ове школе Наташа Учур и Милица Лаловић постале су синоним страдања дјеце на подручју Сарајевско-романијске регије.

На споменику, који симболизује голубове,  уклесани су стихови пјесника Горана Врачара "Сумрак", који су посвећени страдалој дјеци.

Споменик је изграђен на иницијативу школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, а новац за изградњу овог спомен – обиљежја обезбиједио је Кабинет предсједника Републике Српске.