Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта поручио је да се злочин над око 7.000 Срба, почињен на Мехином стању код Велике Кладуше и у Српској православној цркви Светог Георгија у Великој Кладуши од 29. јула до 14. августа 1941. године, никада не смије заборавити.
Линта је истакао да је овај масовни злочин над српским женама, дјецом и мушкарцима деценијама након Другог свјетског рата био потискиван и недовољно помињан, као и бројни други злочини почињени над српским народом, саопштено је из Савеза Срба из региона.
Он је нагласио да овај страдалнички догађај до данас није у потпуности истражен, да је сјећање на њега у великој мјери потиснуто, те да никада није званично утврђен коначан број жртава. Такође, ексхумације нису обављене, а страдали нису добили достојна мјеста починка, преноси Срна.
Подсјећајући на историјски значај Мехиног стања, Линта је навео да се овај локалитет налази на подручју тромеђе Велике Кладуше у БиХ и Слуња и Војнића у Хрватској. На том простору, окруженом бројним селима, некадашња југословенска војска је прије Другог свјетског рата изградила бетонска утврђења и систем противпјешадијских и противтенковских ровова дубоких око три, а широких око пет метара.
Према његовим ријечима, усташке снаге су почетком августа 1941. године управо на том мјесту починиле један од најтежих злочина над српским становништвом са подручја Кордуна, укључујући општине Слуњ, Војнић и Вргинмост, као и сјеверозападне Босне и Херцеговине.
Линта је навео да су жртве прије погубљења биле изложене тешком мучењу, након чега су убијане чекићима, крамповима, тољагама, ножевима и ватреним оружјем.
Он је подсјетио да су ликвидације Срба на Мехином стању извршене од 30. јула до 14. августа 1941. године на три стратишта, а да су усташе ровове дуге више од три километра користиле као масовне гробнице у које су бацане жртве, након чега су их локални муслимански сељаци закопавали.
Линта је додао да је један од највећих злочина почињен 29. јула 1941. године у Српској православној цркви Светог Георгија у Великој Кладуши, када је на свиреп начин убијено више од 500 Срба, углавном жена, дјеце и стараца.
Према свједочењима преживјелих и каснијим изјавама, додао је он „крви је било за ципелу у цркви“.
Он је истакао да Србија, како је навео, има историјску и цивилизацијску обавезу да усвоји резолуцију о геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској, формира Меморијални центар посвећен жртвама тог страдања и настави активности на међународном признању карактера тих злочина.
Као крајњи циљ навео је настојање да што већи број држава потписница Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида, као и међународних организација, усвоји резолуције којима би се систематско и масовно уништавање Срба које је спроводио усташки режим признало као геноцид.
