Сарајево и Југославија су од 8. до 19. фебруара 1984. године били домаћин XIV Зимских олимпијских игара. Тај фестивал младости и спорта ушао је у историју олимпијског покрета, не само по многим рекордима који су забиљежени на такмичењима, већ и по онима који су постигнути много прије истинског почетка првих зимских олимпијских игара одржаних у овом дијелу Европе.

Годину дана прије свечаног отворења XIV ЗОИ изграђени су сви потребни објекти за њихово одржавање, што значи да је укупно реализовано 167 главних и више од 400 помоћних пројеката. 

За учешће на XIV ЗОИ пријавиле су се репрезентације 49 олимпијских националних комитета, што је био до тада рекордан број у историји зимских олимпијских игара уопште. У Сарајево је стигао рекордан број учесника – спортиста и њихових пратилаца – више од 2500. Сарајевска олимпијада је постала покретач развоја зимско – спортског и континенталног туризма у региону. Домаћин такмичења на Зимским олимпијским играма су били Јахорина, Бјелашница, Игман, Требевић, Чврсница и други планински масиви на ужем и ширем сарајевском подручју, као и град Сарајево.

У изградњу објеката и инфраструктуре на Јахорини за Олимпијске игре уложено је укупно 36.631.125 DEM (њемачких марака). На Јахорини су организована такмичења у велеслалому, слалому и спусту за жене.

 Прва олимпијска трка у велеслалому организована је на Јахорини 13. фебруара 1984. године. Велеслалом је била прва трка Алпских дисциплина која је одржана на Олимпијским играма у Сарајеву 1984. године. Биле су ово прве Олимпијске игре, гдје се мушка и женска такмичења нису одржавала на истим стазама. Мушки велеслалом, спуст и слалом су одржани на Бјелашници.

Дан одржавања – понедјељак, вријеме је било промјенљиво облачно, а стаза добро припремљена и накрцана публиком. Стаза “Олимпијски велеслалом” и данас носи исто име. Трку је надгледао и судио велики број Паљана, који су били најбројнији на Олимпијади.

Људи из Пала су дали велики допринос у довођењу Зимских олимпијских игара у Сарајево, захваљујући спортским успјесима, али и одличној способности да организују бројна такмичења која су претходних година одржана на Јахорини.

Трка је остала запамћена по великом узбуђењу и одличном резултату двије Американке. Тријумфовала је Debbie Armstrong, испред фаворизоване Christin Cooper. Трећа је била Францускиња Perrine Pelen. На трци су учествовале и четири Југословенке. Најуспјешнија је била Андреа Лесковсек, која је трку завршила на 16. позицији. Трка је остала још запамћена по неколико излетања са стазе, на сву срећу, све се добро завршило. 

Додјела медаља је организована на платоу испред Скендерије у Сарајеву. Олимпијске игре у Сарајеву 1984. године су биле најбоље организоване игре до тада.

Спуст је одржан 16. фебруара 1984. године.

Дан прије је на Јахорини био тренинг, који је рађен под густом маглом. Међутим, четвртак је донио разведравање. Спуст је вожен на стази “Олимпијски спуст” која и данас носи исто име.

Најбрже су биле такмичарке из Швајцарске. Michela Figini је тријумфовала резултатом 01:13:36. 5 стотинки спорија је била њена земљакиња Maria Walliser, док је бронзу узела чувена Olga Charvatova из Чехословачке са 17 стотинки заостатка за водећом. У трци није учествовала ниједна такмичарка из Југославије.

Слалом је одржан 17. фебруара 1984. године.

Слалом је вожен на најкраћој јахоринској стази “Олимпијски слалом” која се и данас најчешће користи. Петак је поново вратио велику маглу, па је трка била отежана. 

Злато је освојила Италијанка Paoletta Magoni резултатом 01:36:47, друга је била Perrine Pelen из Француске са резултатом 01:37:36, а трећа Ursula Konzett из Лихтенштајна – 01:37:50. Најбоља Југословенка је била Матеја Свет, која је трку завршила на 15. позицији. Трка је остала позната по чак 17 излетања у првој вожњи, међу којима је била Ања Завадлав, и 4 излетања у другој вожњи, међу којима је била још једна Југословенка Нуша Томе.