Устав Републике Српске из 1992. године представља правни израз воље и одлучности српског народа да опстане на простору који настањује више од хиљаду година, рекао је Срни историчар Лазар Шкобо.

Шкобо је нагласио да је, упркос свим страдањима, српски народ прихватио уступак који је касније утемељио Дејтонски мировни споразум.

- Наш народ, који је под својом контролом држао много већу територију од оне која јесте формулисана мировним споразумом из Дејтона, пристао је на Дејтонски споразум, и то искључиво зарад мира. Међутим, видимо да нам опет поручују да ни то није довољно и да опет траже неке нове уступке - истакао је Шкобо.

Република Српска, каже Шкобо, представља минимум минимума на који је српски народ могао пристати с обзиром на своју историју и страдање и то је био посљедњи могући уступак на овом простору.

- Устав из 1992. године није ништа друго него израз управо те тежње да, упркос свим страдањима и свим жртвама, опстајемо и трајемо - истакао је Шкобо.

Он је подсјетио да је у Првом свјетском рату погинуло око 1,3 милиона Срба, а у Другом свјетском рату више од милион, при чему је највише страдалих западно од ријеке Дрине, у Јасеновцу и другим стратиштима.

Први Устав Републике Српске проглашен је 28. фебруара 1992. године и један је од најзначајнијих конститутивних аката који су били основ за стварање Српске.