Наставак књижења војне имовине на БиХ, формирање апелационог суда БиХ и јавно-приватно партнерсво у борби против тероризма, само су неки од детаља из Програма реформи БиХ који су пали у други план само због тога што је фокус јавност усмјерен на једно питање – да ли нас овај документ Предсједништва БиХ води у НАТО или не.
Одговор на то питање гласи: Програм реформи не прејудицира чланство у НАТО, а одлуке ће доносити институције БиХ, Предсједништво и Парламентарна скупштина БиХ.
– Све активности су у складу са пријашњим одлукама Предсједништва, Савјета министара и Парламентарне скупштине БиХ, у складу са уставним надлежностима Предсједништва БиХ – наводи се у докумету Програм реформи кога је Предсједништво БиХ усвојило 19. новембра и који је све до јуче био тајна.
Документ је подијељен у 5 поглавља: политичка и економска питања, одбрамбена и војна питања, питање ресурса, безбједносна и правна питања. Међутим, због политичке ситуације у БиХ, фокус је одувијек на дијелу који говори о односима са НАТО, који су успостављени још 2006. потписивањем Партнерства за мир, облика сарадње осмишљеног за земље које нису чланице.
Да би грађани БиХ подржали партнерство с НАТО, Предсједништво је у Програму реформи обећало да ће БиХ направити стратегију комуникације са јавним мњењем, којом ће убјеђивати јавност да је сарадња добар потез. Такође, у плану је сарадња с НАТО и у другим областима, попут заштите животне средине или у њиховом програму „Науком за мир и безбједност“.
– Основни принципи и циљеви безбједносне политике БиХ засновани су на Безбједносној политици БиХ из 2006. и постају непромијењени. Активно учеће у регионалним, европским и евроатланским процесима, посебно у ЕУ и НАТО, спољнополитички су и безбједносни циљеви БиХ – пише у Програму рефирми око кога се диже прашина већ седмицама, јер га Предсједништво званично још није објавило.
Без обзира што се РС противи књижењу војне имовине на БиХ, у овом документу пише да се „књижење перспективних војних локација наставља“. Истиче се да је тренутно издвајање за Оружане снаге БиХ у износу од један одсто БДП ограничавајући фактор, због чега је подршка партнерских земаља од велике важности за опремање ОС.
Између осталог, БиХ је обећала да ће наставити „висок ниво сарадње“ са тзв. Хашким трибуналом, односно са његовим насљедником, Међународним резиденцијалним механизмом. Подсјећамо, политичко руководство у Српској је до сада заузимало став да је Хашки трибунал антисрпски.
У дијелу који говори о управљању кризама и ванредним ситуацијама подсјећа да се да БиХ има законску обавезу да Савјет министара БиХ треба да успостави мјешовиту специјализовану јединицу за заштиту и спасавање на нивоу БиХ.
Када је ријеч о сектору правде БиХ, децидно се наводе да на „државном“ нивоу правосудни систем чине Министарство правде БиХ, Уставни суд БиХ, Суд, Тужилаштво и ВСТС БиХ. Овај пасус би могао да изазове велику расправу на посебној сједници НС РС у понедјељак по два основа – у СНСД су много пута говорили да БиХ није држава, а правосудне институције БиХ, које сада признају за државне, одавно су на мети критика. У посљедњим закључцима НСРС чак се говорило о њиховом укидању.
Али оно што је чињеница, као циљеви у области реформе сектора правде наведени су формирање апелационог суда БиХ, смањење броја неријешених предмета, отворенији однос правосуђа према јавности. Борба против корупције и организованог криминала су приоритети БиХ и у Пограму реформи, као и борба против тероризма, гдје се први пут помиње могућност развоја „приватно-јавних партнерстава“.
Предсједништво је обећало да ће ојачати сарадњу са сусједима, што укључује и рјешавање отворених питања. БиХ се обавезала да ће радити на заштити људских права, посебно на Резолуцији СБ УН 1325, која говори о већој заступљености жена у сферама државе и друштва.
– Потребно је гарантовати независност медија и слободу говора, одговарајућим законима и прописима и већи приступ јавним информацијама, осим заштићеним или тајним – пише, између осталог, у Програму реформи који је Српскаинфо јуче објавила прва у БиХ.
У понедјељак засиједају оба парламента
На захтјев српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, Колегијум Народне скупштине је за понедјељак у 17 часова заказао посебну сједницу парламента, на којој ће бири разматран Програм реформи БиХ и пратећи документи.
Исти дан, у Сарајеву ће засиједати и Представнички дом БиХ, који би требало да именује Савјет министара БиХ.
Према договору из Предсједништва БиХ, дан након именовања предсједавајућег и министара, Програм реформи се шаље у сједиште НАТО у Брисел. Међутим, предсједавајући Зоран Тегелтија још није из СИПА добио потврду да кандидат за министра за људска права и избјеглице Млађен Божовић испуњава потребне услове.
Ако се то не деси до понедјељка, како је Српскаинфо писала, може се десити да буде изабран крњи Савјет министара, а да се Божовић именује на наредој сједници Представничког дома.
