Учила је сликарство у Пешти и Бечу, једно вријеме је живјела у Паризу и Београду, а потом до смрти у родном Секешфехервару, у Мађарској.

Сликала је портрете, историјске жанр-композиције и са посебним успјехом мртву природу.

Неке њене слике су међу најбољима у српском класицизму, попут: “Портрета књегиње Персиде Карађорђевић”, “Аутопортрета” и “Корпе с грожђем”.

Катарина Ивановић рођена је у породици српског грађанина и трговца у Веспрему, у Аустријском царству.

Без обзира на то, била је велики српски родољуб.

Поклонила је 1879. године београдском Народном музеју 15 слика и друге ријеткости, међу којима и свој аутопортрет.

Позната су два њена аутопортрета, која су доспјела у Народни музеј. Матица српска јој се такође обраћала, тражећи њене слике за своју збирку.