Код спомен-крста и костурнице жртава усташког злочина у Сребреници данас је служен парастос поводом 82 године од свирепог убиства више од 250 српских цивила које су усташе убиле 1943. године на други дан Тројица у Сребреници и трећи дан овог православног празника у оближњим селима Залазје и Витловци.

Парастос је служио протојереј Александар Млађеновић код спомен-крста, који је након 76 година /2019/ подигнут изнад костурнице, чиме је достојно обиљежено мјесто гдје су сахрањени дијелови посмртних остатака српских мученика, које су усташе свирепо убиле само зато што су били православни Срби.

Присутни су прислужили свијеће за покој душа настрадалих, а начелник општине Милош Вучић положио је цвијеће код крста и спомен-плоче, која је постављена 2015. године изнад недавно обновљене костурнице.

У спомен-костурници су, како је написано на надгробној плочи, земни остаци неких жртава које су свирепо убили припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини, починивши геноцид над српским народом Сребренице и околине, убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен, али је тадашња комисија за обављање увиђаја идентификовала 229 лешева, а био је већи број оних које нису могли препознати. Међу убијеним било је 80 дјеце.

- Ова костурница је један од доказа да је српски народ један од најстрадалнијих у 20. вијеку. Морамо поштовати и одавати дужну пошту жртвама да се опет злочин не понови као 1992. године, што су починили потомци убица српских цивила 1943. године и да се надамо наш народ неће страдати у 21. вијеку - рекао је Вучић.

Ова костурница и спомен-плоча показују да су на простору Сребренице Срби страдали у континуитету у свим ратовима, што је комунистички режим прикривао.

То доказује чињеница да на овој костурници нема имена и презимена жртава чије се кости у њој налазе него рељеф на коме су приказани Нијемци како стријељају партизане, што није истина, већ су усташе убијале недужно српско становништво међу којима велики број дјеце.

Мјештанин Сребренице Бобан Благојевић изјавио је да је данас одао пошту својим прецима за које не зна гдје су сахрањени.

- Прађеда Благоју су 1918. године заробили Аустријанци и никада се није сазнало гдје је убијен и гдје му је гроб, исто је и са дједом Слободаном, чије име носим, кога су 1948. године одвели комунисти, а отац Душан је нестао на Залазју 1992. године и још нису пронађени његови посмртни остаци - рекао је Бобан.

Он је навео да је данас овдје одао пошту очевим стричевима Рајку и Тодору, чији посмртни остаци би требали да буду у овој костурници, а и осталим убијеним, као и својим прецима за чије гробове не зна гдје су и да ли постоје.

- За 12 чланова из куће Благојевића не зна се гдје су настрадали у ратовима у прошлом вијеку и гдје су им посмртни остаци. То говори о размјерама српског страдања у прошлом вијеку. Моја породица је само један примјер међу хиљадама српских породица које су доживјела таква и већа страдања за која нико није одговарао - истакао је Благојевић.

- Морамо се сјећати и памтити своје страдале и то преносити на млађе да се опет не понови страдање - поручио је Благојевић и додао да би волио да се то никада никоме не понови.

Тек прије десетак година почело је обиљежавање сјећања на велико српско страдање на Тројчиндан 1943. године у Сребреници. На тај начин се хришћански одаје почаст невиним српским жртвама служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих, што није чињено скоро седам деценија, нити је подсјећано и говорено о тим жртвама.

Комунистичка власт је забрањивала и санкционисала помињање тог злочина, а посебно имена жртава, јер имена би говорила ком су народу жртве припадале и због чега су и побијене.

Деценијама се говорило да је ријеч о спомен-костурници убијених антифашиста, што није одговарало истини, јер су овдје убијани идеолошки неопредијељени цивили који су мирно живјели у својим кућама, а убијени су само што су били Срби.

Охрабрени чињеницом да за ове монструозне масовне злочине над српским цивилима нико није одговарао и подстицани мржњом починилаца тих злочина њихови потомци су у посљедњем, грађанском рату у БиХ, наставили њихов "крвави посао" и починили мноштво сличних масовних покоља над припадницима српског народа у селима око Сребренице и Братунца.

Нажалост, ни за те злочине над цивилима, као и за овај усташки, нико није одговарао и злочинци живе слободно, јер су им то омогућили Хашки трибунал и правосуђе БиХ чиме су легализовали масовна убиства Срба, што је преседан у модерном правосуђу.

Историчар Драга Мастиловић рекао је 2021. године, представљајући зборник докумената "Злочин геноцида над Србима из Сребренице у Другом свјетском рату", који је приредила група историчара, да су они дошли до оцјене да је над Србима у Сребреничком срезу почињен геноцид.

- Постојала је јасна намјера потпуног истребљења српског становништва са овог простора, што потврђује податак да је убијено 430 дјеце, а то показује да је намјера била да Срби биолошки нестану - оцијенио је тада Мастиловић.

О тројчинданском покољу у Сребреници постоје записници са вјештачења комисије тадашње усташке власти, предвођене судијом Вејсилом Хаџибегићем, која је извршила ексхумацију и идентификацију лешева, те документовала списак припадника 29. бојне који су починили злочин, али злочинци нису процесуирани. Односно, само је у Загребу на симболичну казну осуђен натпоручник Курелец за овај злочин, али је и та казна мистериозно укинута.

Мастиловић је истакао да је закључак тадашњег суда у Сарајеву, у покренутом процесу за злочин над сребреничким Србима на Тројчиндан 1943. године, био да се "случај препушта забораву", што изгледа и данас раде судови када су у питању српске жртве у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору некадашње СФРЈ.