На градском гробљу у Братунцу данас је код централног спомен-крста одата почаст за 20 Срба из Хранче који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату. Полагањем цвијећа и служењем парастоса мјештани, породице жртава и представници борачких организација присјетили су се и седморо становника овог села који су убијени 25. јуна 1992. године, током напада муслиманских снага на Хранчу.
Напад на Хранчу био је дио страдања српског становништва у селима на подручју Братунца и Сребренице. Према свједочењима преживјелих, становници који су затечени у селу били су убијани, покретна имовина је опљачкана, а куће и други објекти запаљени.
Међу цивилним жртвама тог напада биле су и три жене — Живанка Лукић, Достана Цвјетиновић и Љубица Мирковић.
Десет дана прије напада нестао је мјештанин Драгомир Митровић, који до данас није пронађен. Према наводима његове породице и мјештана, заробили су га муслимански војници док је чувао овце, након чега му се губи сваки траг.
Свједоци наводе да је напад почео око 15.30 часова, када је пуцњава започела са више страна. Нападачи су, како кажу преживјели, уз повике и галаму ушли у село, након чега је дошло до убистава мјештана.
Седморо становника убијено је у њиховим двориштима, док је већина осталих мјештана успјела да се извуче из Хранче кроз корито Глоговске рјечице према Братунцу.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић поручила је да за убиства цивила и, како је навела, бројне злочине над Србима у околини Братунца и Сребренице до данас нико није одговарао, постављајући питање гдје је правда за страдале.
- Стравичан злочин десио се у том селу на данашњи дан прије 34 године. Убијено је седам мјештана, од којих три жене код својих кућа. Предмет везан за овај злочин налази се у Тужилаштву БиХ, оптужница није још подигнута и Тужилаштво чека да свједоци и злочинци помру и да се предмет затвори као да се ништа није десило - рекла је Филиповићева Срни.
Према њеним ријечима, то је уобичајени образац рада Тужлаштва БиХ када су у питању истраге против починилаца злочина над Србима.
Филиповићева истиче да ово јасно потврђује злочин правосуђа БиХ који спроводи над српским народом.
Она је указала на то да правосуђе БиХ селективно дијели правду и амнестира починиоце злочина над Србима опструишући њихово процесуирање, а кажњавањем Срба и за недоказане случајеве.
Филиповићева наводи да су напади извођени неколико дана узастопно на Загоне, Горње Магашиће и Хранчу.
Она је подсјетила да је у Горњим Магашићима убијено осам српских цивила 20. јула 1992. године, као и на српска страдања у четири села на Петровдан те године и још низ села гдје је у једном дану убијано по 10, 20 па до 50 и више мјештана, а да нико није одговарао.
- Неизвјесно је да ли ће оптужнице икада бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће бити преживјелих свједока да потврде шта се дешавало, ко је и како починио злочине и да ли ће бити живих починилаца. То је доказ да у БиХ нема правде за Србе - рекла је Филиповићева.
Она је истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина и дијељења правде јер годинама Тужилаштво и Суд процесуирају Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима што се може окарактерисати као правосудна диктатура и терор над породицама српских жртава и српским народом, који трају више од двије деценије.
- О злочинима ћемо говорити стално и чувати сјећање на наше страдале, преносећи истину о српском страдању и судској неправди. Таквим селективним и необјективним радом судова бошњачка страна уз подршку странаца жели исписати лажну историју која је неприхватљива за српски народ - поручила је Филиповићева.
Мјештанин Хранче Миленко Млађеновић био је тешко рањен на данашњи дан 1992. године.
- Задобио сам прострелну рану кроз плућа и док сам био свјестан тражио сам воде. Мислио сам да издишем и да су ми посљедњи тренуци живота. Срећом нису ми дали воде у том хаосу и преживио сам након дугог лијечења - присјећа се Млађеновић.
Он каже да је напад на село почео са свих страна уз страшну галаму, лупање и вику што је давало утисак да је огроман број нападача.
- Након рата неки познаници Бошњаци причали су ми да је у том нападу учествовало 600 припадника муслиманских војних формација из Сребренице и околних села предвођених Насером Орићем - истиче Млађеновић.
Гордана Стевановић каже да је њена мајка Љубица Мирковић убијена с леђа 200 метара од куће, бјежећи према Братунцу.
Група мушкараца пружала је отпор до стизања помоћи из Братунца, што је омогућило да се спасе неколико тешко рањених мјештана, јер нападачи нису остављали живе Србе које су стигли, без обзира да ли су то цивили и нејач.
У Хранчи је, осим осам убијених на данашњи дан, рањена 21 особа српске националности и запаљено 50 српских кућа.
