Бранко, Босиљка, Јеленко, Радмила, Славко, Данка, Драго, Мирко, Славиша и Споменка Сердар, Љубица, Слободанка и Сњежана Тепић, Никола Дукић, Славко и Славојка Бенцуз, у зору 17. септембра 1992. године, у нападу на Сердаре, село надомак Котор Вароши, припадници војних муслиманско хрватских формација убили су 16-оро Срба, а потом и масакрирали. 

Далибор Сердар, тада седамнаестогодишњи младић, тог кобног дана изгубио је најближе рођаке, кумове, пријатеље. Само двије породице су тада успјеле извући живу главу, једна од њих је Далиборова. Присјећајући се, мучно, кроз сузе прича, био је у амбару када су га пробудили рафали. Успио је дотрчати до своје куће, изустити својима: “Напали су нас”, шта је с осталима, није знао.

- Ја сам својима рекао: “Или су побијени или су поробљени. Ми немамо шта. Морамо бјежати". Ја сам први кренуо из села овуда горе, до ове јабуке на брду, 500м. Пуцали су на ме са три стране. Дотрчао сам до војске, која се налазила у Саканима и рекао: “Упомоћ, село је све попаљено - прича Далибор.

Нажалост, тада је српска војска касно стигла. Недужни цивили су страдали. Најмлађа жртва непријатељских снага имала је тек четири године, најстарија 60. За ово је блага ријеч злочин, зато морамо памтити, никада заборавити – да се не понови, порука је из Сердара.

- Нажалост, ја знам често рећи да је то дупли злочин, зато што је много већи број жртава рата, него број година на које су злочинци осуђни на затворске казне - рекао је Миладин Савановић, предсједник општинске Борачке организације Котор Варош.

За злочин у Сердарима Апелационо вијеће Суда БиХ осудило је Фикрета Планинчића на 11 година затвора, док су Сеад Мензил и Мирсад Ватрач ослобођени, иако су и они првостепеном пресудом били осуђени на 11, односно 10 година затвора. И ове године је за невине жртве једног од највећих и најмонструознијих злочина који су почињени на подручју которварошке општине служен парастос код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице.