У извјештају који је високи представник Кристијан Шмит доставио Савјету безбједности УН дотакао се и ситуације у ФБиХ, гдје је јасно дефинисао кривца за трогодишњу блокаду избора нове владе.

Шмит је казао да је Влада ФБиХ формирана 2014. године у трогодишњем техничком мандату за што је вјероватно највише одговорна Хрватска демократска заједница (ХДЗ).

– Влада је такође смањена са 16 на 13 министара, због смрти двојице и оставке једног. Нема договора о именовању нове Владе или недостајућих министара због наведеног става Хрватске демократске заједнице БиХ (ХДЗ БиХ), да не одобри сва именовања до договора о изборној реформи првенствено са Странком демократске акције (СДА). У свакој демократији, спровођење воље бирачког тијела формирањем власти треба да буде приоритет – наводи се у извјештају, преноси Klix.

Додаје да се различите позиције двије стране нису промијениле од посљедње извјештаја, те да Драган Човић константно позива на промјену Изборног закона и упозорава да се без измјене истог неће моћи одржати избори.

– Што имплицира могући бојкот – рекао је Шмит.

Шмит истиче да су ограничене уставне и изборне реформе неопходне да би се имплементирале пресуде Европског суда за људска права.

У процесу изборних реформи неопходно је узети у обзир пресуде Уставног суда БиХ, препоруке OSCE, GRECO и Венецијанске комисије зарад изборног интегритета. Власти требају да се суздрже од предузимања законодавних или политичких корака који би провођење пресуда Европског суда за људска права учинили изазовнијим или довели до даљих подјела. Да би се то постигло биће потребан континуирани дијалог и већа флексибилност од свих укључених страна које се баве овим питањем, а не уобичајени приступ све или ништа – нагласио је Шмит.

Високи представник наглашава да је процес попуњавања упражњених радних мјеста у Уставном суду Федерације БиХ заустављен.

Истакао је да тренутно Уставни суд Федерације БиХ има само пет од девет судаца, и да је кворум угрожен као и Савјета за заштиту виталног националног интереса при Уставном суду ФБиХ.

– ВСТВ је доставио предсједнику и потпредсједницима Федерације кандидате за три упражњена мјеста, по конкурсу објављеном 2019. и предложио кандидата за четврту позицију у фебруару 2021, године. Предсједник Федерације Маринко Чавара (ХДЗ БиХ) је одбио наставити са номинацијама и овај процес је и даље у застоју – наводи се.