Шмит поново тема Савјета безбједности УН

21.07.2021. 20:03
0
ИЗВОР: Nezavisne.com

Намјера званичне Москве да у Савјету безбједности УН-а затражи гласање о Нацрту резолуције за затварање ОХР-а до краја јула наредне године изазвала је опречне реакције у БиХ и на ширем подручју.

Представници српског народа и дјелимично Хрвата ову идеју су дочекали с одобравањем, док је највећи дио западних представника ову идеју, барем у првим изјавама, у потпуности одбацио.

Како је речено "Независним" од стране добро упућеног међународног извора, овај маневар Москве не представља коначни став, већ почетну преговарачку позицију с циљем да, како нам је рекао наш извор, Москва пристане на продужетак мисије ОХР-а уз услов за фиксни термин за затварање и останак Савјета за имплементацију мира, који би наставио свој посао и након затварања ове канцеларије.

Наши саговорници истичу да је немогуће разумјети причу о ОХР-у ако се она не стави у шири контекст намјере Москве да са Западом уреди односе у Европи, и подршком Европе, а превашодно Њемачке, да се у односима с Русијом оствари предвидљивост, смањење ескалација и рјешавање већине отворених питања.

Најважније питање за Русију у Европи је статус Крима и с њим повезано питање санкција против Русије и економских односа са Западом, поглавито с Европом. Крим та земља сматра својом територијом, а Запад, укључујући и Њемачку, неотуђивим дијелом украјинске територије. Проблем са Кримом је у чињеници да је Запад, са САД на челу, дозволио отћепљивање Косова, дијела територије Србије, мимо сагласности Београда, што је Русији, према њиховом увјерењу, дало легитимност да без сагласности Кијева на сличан начин подржи отћепљење Крима.

Русија и САД су на недавно одржаном самиту покушали остварити неки договор у вези с односима двије земље, а домети тог самита још нису јасни у потпуности. Засад се чини да САД покушавају односе ограничити на питања попут сајберсигурности, климатских промјена и стратешког наоружања, док Русија жели да на столу буду и друга питања. У даљим односима Русије и САД кључну улогу ће имати Њемачка, а биће занимљиво како ће се та ситуација развијати након што Ангела Меркел, до краја ове године, оде у политичку пензију.

У Бриселу истичу да су услови за затварање ОХР-а јасни и да су они садржани у агенди 5+2, која је једногласно усвојена у Савјету за имплементацију мира прије 13 година. ЕУ се, како наглашавају, радује сарадњи с Кристијаном Шмитом, новим високим представником, а подвлаче да ће задатак ЕУ бити, као и до сада, да с БиХ ради на испуњавању 14 препорука Европске комисије из Мишљења о кандидатури БиХ за чланство у ЕУ.

- Ове реформе су кључне за доказивање да БиХ озбиљно швата интеграцију у ЕУ, у складу са тежњама својих грађана- нагласили су они.

Радован Ковачевић, портпарол СНСДа, изјавио је да је високи представник давно требало да оде из БиХ, а да ОХР буде затворен.

- Уколико желимо да говоримо о било каквој будућности БиХ, онда та будућност може да буде заснована искључиво на договору политичких представника конститутивних народа и осталих- рекао је Ковачевић, а преноси Срна.

Говорећи о иницијативи Русије и Кине у Савјету безбједности УН-а, Ковачевић је истакао да такве иницијативе постоје захваљујући руководству РС и Милорада Додика, српског члана Предсједништва БиХ.

Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СР Југославије, изјавио је да очекује да се на сједници Савјета безбједности УН нађе компромисно рјешење, гдје би рок за затварање ОХР-а био продужен на двије године, преноси Срна.

Јовановић је поводом захтјева Русије рекао да би се то могло догодити с обзиром на то да западне велике силе не желе конфронтацију са Русијом и Кином о питању које је назвао минорним.

Све остале чланице ПИЦ-а, осим Русије, сматрају да је питање именовања Шмита ријешено те да то није питање о којем одлучује Савјет безбједности. Занимљиво је и да је Кина била чланица ПИЦ-а, али да је на своју иницијативу добровољно напустила то тијело, а аналитичари сматрају да је то из разлога што Кина у Европи жели економски, а не политички утицај. 

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да је руска иницијатива да се у Савјету безбједности УН гласа о Нацрту резолуције која предвиђа укидање ОХР-а спасоносно рјешење да међународна заједница сачува образ с обзиром на то да је у цијелом региону, а посебно у БиХ, правила многе грешке.

- Имала је неједнак приступ и третман те прилично субјективан однос према ономе што је БиХ. Очекивали смо више толеранције, правде, праведности када је ријеч о потребама конститутивних народа, што је, нажалост, изостало- рекла је Цвијановићева.

Она је навела да су многи тежили централизацији БиХ, умјесто да дају шансу децентрализованој земљи с циљем да она постигне добре резултате. "На тај начин су нас заблокирали", додала је Цвијановићева. Она је истакла да руску иницијативу види као могућност да међународна заједница изађе чистог образа или да га бар спаси након свих година разних експеримената у БиХ.

 

Коментари 0
Повезане вијести
Москва и Пекинг дали Шмиту рок од годину дана
Предат нацрт резолуције за укидање овлашћења високог представника
Русија на данашњи дан спријечила резолуцију о геноциду у Сребреници
Најчитаније
  • У Црној Гори од петка дигитална ковид потврда и нове мјере
    10h 48m
    0
  • Идентификован извршилац више крађа на подручју Источног Новог Сарајева
    11h 39m
    1
  • Пјешак тешко повријеђен у Источном Новом Сарајеву
    16h 18m
    0
  • Лидери странака из Српске неће учествовати у раду заједничких институција БиХ
    6h 56m
    0
  • Прослављена крсна слава Храма Сабора Светог архангела Гаврила у Палама (ФОТО)
    11h 45m
    0