У времену када многи стрепе пред изазовима родитељства, постоје породице које свакодневно доказују да су љубав, посвећеност и вјера у заједништво темељ на којем све почива. Упознали смо једну такву породицу – скромну, али богату у сваком смислу те ријечи.

Родитељи шесторо д‌јеце, Милица и Љубомир Лојпур, чији дом испуњава д‌јечији смијех, игра и безусловна љубав, подијелили су са новинарима "Радио Билећа" причу о свакодневном животу. Причу која је подсјетник да љубав и међусобно разумијевање стварају дом испуњен срећом.

Милица и Љубомир вјенчали су се 2012. године, а већ наредне по први пут постали родитељи. Добили су кћерку Анастасију, а у годинама које су слиједиле, и синове: Алексу (10), Вука (7), Милоша (5), Његоша (3) и најмлађег Уроша (1). Мајка Милица је стуб дома и у потпуности је посвећена одгајању д‌јеце.

– Живот у осмочланој породици захтијева много труда и одрицања, али није тежак ако вјерујете да одгајате д‌јецу која ће сутра постати добри људи. Мој дан почиње рано, док д‌јеца још спавају, јер када се пробуде – почиње права акција. Често у шали кажем да пола дана проведем у кухињи. Ту су, наравно, и друге обавезе и одговорности. Није увијек савршено, али све радим с љубављу, и то је оно што је најважније. Трудим се да сваком д‌јетету посветим посебну пажњу, јер су сви различити. А када видим како дијеле играчке и грле једни друге, знам да сам на правом путу – каже Милица.

Додаје да јој много значи подршка супругове и њене мајке, као и сестара. Оне су увијек ту када затреба помоћ у чувању д‌јеце. Милица то вријеме не користи за себе, већ и тада мисли на породицу, па кућни буџет допуни дневницама које заради радећи у Дубровнику.

Посебну улогу у свакодневици има и најстарија кћерка Анастасија.

– Моја браћа су за мене највеће благо. Чувам их, играм се с њима, и заједно с мамом их учим да, иако су мали, имају своје дужности. Лијепо је одрастати у породици с много д‌јеце – увијек имаш кога да загрлиш – кроз осмијех каже Анастасија.

Док мајка води „борбе“ свакодневице и васпитава д‌јецу, отац Љубомир предано ради и обезбјеђује све што је потребно за живот. Запослен је, али за њега слободно вријеме не постоји. Физички послови и рад за дневницу доносе додатне приходе и финансијску стабилност.

– Увијек има посла за оне који хоће да раде. Наш избор је био да имамо велику породицу, па је и наша дужност да им обезбиједимо услове за живот и изведемо их на прави пут. Колико год да је дан напоран, када увече дођем кући умор нестане. Најважније је да су д‌јеца жива и здрава, а уз Божију помоћ, све остало је лако – истиче Љубомир.

Породица Лојпур тренутно живи као подстанар. Започели су градњу куће, али су текући трошкови успорили радове. Ипак, то их не обесхрабрује. Кажу, има времена и доста малих ручица које ће помоћи, па ће и тај сан једног дана бити остварен .

Осмочлана породица Лојпур је подсјетник да богатство не лежи у материјалном, већ у загрљајима, погледима пуним повјерења и у топлини дома у којем никада не мањка љубави. И баш зато, овакве приче заслужују да буду испричане. Да нас инспиришу, подсјете на оно што је заиста важно и покажу да су прави јунаци међу нама – у тишини, у свакодневици, у породици.