Систем социјалног становања у Републици Српској није правно и институционално успостављен на цијелој територији, а постојећи број стамбених јединица социјалног становања није довољан за смјештај ниједне од 15 категорија корисника.
Ово се, између осталог, наводи у ревизији учинка о теми "Функционисање система социјалног становања", а у којој се истиче и то да више од половине локалних заједница након доношења Закона о социјалном становању Републике Српске није донијело обавезујућа подзаконска акта.
Систем социјалног становања успостављен је у 27 јединица локалне самоуправе, у којима се налази 1.258 стамбених јединица, што није довољан број да би се подмириле потребе за смјештајем само избјеглих и расељених лица.
За рјешавање потреба за смјештајем избјеглих и расељених лица потребно је још око 600 стамбених јединица.
"Чињеница да су избјегли и расељени једна од 15 категорија корисника права социјалног становања указује на то да је недостатак социјалних јединица много већи", навели су ревизори.
Поред избјеглих и расељених, у категорији социјалног становања могу бити и млади и млади брачни парови до 35 година, лица с дефицитарним занимањима, демобилисани борци, ратни војни инвалиди од пете до десете категорије, повратници по споразуму о реадмисији, жртве ратне тортуре, самохрани родитељи, породице са троје и више дјее итд.
"То је хумано замишљено, али треба сви да мало више стиснемо гас и идемо у том правцу. Треба већа сарадње свих - од републичког до локалног нивоа - и повећати свијест свих, посебно руководилаца локалних заједница, који морају донијети одговарајућа акта да би то заживјело на њиховој територији", рекао је Љубо Нинковић, в.д. директора Републичког секретаријата за расељена лица и миграције.
Он каже да је Републички секретаријат за расељена лица и миграције урадио све што се њих тиче те да је највећи дио посла тренутно на локалним заједницама и локалним парламентима, који морају да донесу одговарајуће акте да би тај пројекат заживио на њиховој територији.
Ревизори су утврдили да након што је донесен Закон о социјалном становању Републике Српске, није уведен трајан и стабилан извор финансирања изградње стамбених објеката нити су обезбијеђена средства за изградњу објеката на други начин.
Оно што је занимљиво јесте да систем социјалног становања није заживио нигдје на простору бивше Југославије, па су тако и Србија и Црна Гора првобитно усвојлие неопходне законе, а касније их повукле. За разлику од ових простора, систем социјалног становања у значајној мјери присутан је у Европској унији, гдје је посљедњих година чак присутна и тенденција раста изградње социјалних станова.
Примјера ради, Аустрија располаже са 800.000 станова намијењених социјалном становању, од чега их је само у Бечу 356.000 - са 220.000 станова управља град Беч, а са 136.000 непрофитне стамбене асоцијације.
