Ентеријере Уставног суда БиХ, Парламента БиХ, Градске управе Бањалука и других институција красе луксузни јарко црвени вунени теписи, произведени у фабрици на Романији, у којој радници имају вјероватно најмање плате у Републици Српској.

Како се хвале на својој званичној веб страници, елегантним ћилимима из Фабрике тепиха “Фатес” Соколац, опремљени су и Предсједништво БиХ, министарства у Савјету министара БиХ, Влада ФБиХ, бројни вјерски објекти, судови, хотели и резиденције у БиХ, Србији и Црној Гори.

Све су то, открива Зора Тодоровић, предсједница синдикалне оранизације у соколачкој фабрици, изузетно скупи теписи. Њихова минимална цијена је 50 КМ по квадрату.

– Имамо различите тепихе, тафтоване, ручно чвороване, машински израђене, али сви су од природне овчје вуне са наших простора – каже Тодоровићева.

Објашњава да се вуна, “сирова” и неопрана, сакупља у предионици у Високом. Тамо се пере, обрађује, преде, фарба, а потом довози у Соколац, гдје се ткају теписи.

Предионицу у Високом соколачко предузеће је закупило прије двије године и ту запослило 32 радника.

Фабрика тепиха Соколац основана је 1976. године и пролазила је кроз различите фазе, па и кризе због нагомиланих дугова.

Данас има четрдесетак радника и послује солидно, али вриједни соколачки ћилимари не би могли себи приуштити неки од тепиха које производе.

– Стање је сада солидно, измирени су дугови за доприносе, радници могу овјеравати здравствене књижице и ићи у пензију, кад за то испуне услове. И плате су редовне, али скромне. Већина запослених прима од 400 до 500 марака мјесечно – каже Зора Тодоровић.

Наводи да су радници са послодавцем потписали уговоре, по којима њихове плате зависе од остварења плана производње.

– Тешко ми је чак и лидерима гранског синдиката објаснити да радимо за мање од минималца, али тако је – закључује Тодоровићева.

Два посла за један минималац

Зора Тодоровић, предсједница синдикалне оранизације у “Фатесу” завршила је вишу управну школу и скоро двије деценије је у фабрици радила као правник.

Од 2008. је прихватила да буде пребачена у производњу. Међутим, када је фабрика остала без правника, поново се прихватила и свог старог посла.

Тако сада ради два посла, у канцеларији и погону, и за оба прима једну плату, тек нешто већу од 520 КМ, колики је загарантовани минималац у Републици Српској.