У Соколовићима на улазу у Рудо, на крајњем истоку Републике Српске, у 16. и 17 вијеку рођено је неколико чувених владара, вјерских великодостојника и градитеља најмонументалнијих здања из османског доба, попут вишеградске ћуприје и бањалучке џамије Ферхадије.

Данас у овом раштрканом селу, које има и цркву и џамију, живи само четворо старијих мјештана.

Најзнаменитији међу знаменитим Соколовчанима је Мехмед паша Соколовић, велики везир, који је по неким историчарима, био чак и де факто владар моћног Османског царства пуних 15 година.

За то вријеме смијенила су се три султана, али је Мехмед паша све тројици био десна рука.

У Босни и Херцеговини овај успешни војсковођа и државник најпознатији је као градитељ здужбинар. Управо он је саградио чувену Ћуприју на Дрини, у Вишеграду, коју је описао нобеловац Иво Андрић у свом знаменитом роману.

Мехмед паша је саградио и мост на Жепи, који је такође сачуван до данас, иако је прије неколико деценија пренесен са ушћа Жепе у Дрину, на другу локацију, због градње акумулације за хидроцентралу.

Овај мост се данас налази узводно од свог првобитног станишта, на ријеци Жепи и под заштитом је Унеска, као и вишеградска ћуприја.

И мост на Жепи је инспирисао Андрића да напише роман о његовој изградњи.

Мехмед паша је саградио и Козју ћуприју у Сарајеву и још много грађевина широм данашње БиХ, али и у Истанбулу, Београду, Алепу, Дамаску и данашњој Мађарској.

Велики везир и велики задужбинар је имао и знамените рођаке. Међу њима је и Мустафа паша Соколовић, оснивач касабе Рудо, једне од настаријих општина, које су данас у саставу Републике Српске.

Близак рођак Мехмед паше, највјероватније његов брат од стрица, или како то муслимани кажу амиџић, је и Ферхат паша Соколовић, градитељ џамије Ферхадије у Бањалуци.

Ипак, најинтригантнија је његова родбинска веза са Макаријем Соколовићем, првим српским патријархом након обнављања Пећке патријаршије.

По народним вјеровањима велики везир и патријарх су били браћа, по историјским изворима вјероватније да су били рођаци. Тек, потичу из исте лозе, а српска грана Соколовића је, након Макарија дала још неколико патријарха.

Занимљиво је да је Пећка патријаршија обновљена управо у вријеме када је Османским царством дрмао Мехмед паша.

Како свједочи Рато Рајак, бивши начелник општине Рудо, који се управо бави прикупљањем грађе за монографију свог мјеста, у Соколовићима је тешко разлучити историју и народно предање.

Фото: С.Пашалић/РАС Србија

–   Мехмед паша Соколовић је у свом завичају саградио џамију и посветио је свом оцу, Џемалудину Синан-бегу Соколовићу, који се, док је био православац, звао Димитрије. Он је, као и син му Мехмед, прешао на ислам. Али велики везир је, каже народно вјеровање, у Соколовићима саградио и православну цркву за своју мајку, која је остала вјерна православљу – каже Рајак.

Темељи те цркве никад нису откривени, али се верује да се налазила на локалитету који се вијековма зао Црквиште.

Подстакнут тим народним предањима, Стеван Гагић, православни свештеник из Аризоне у САД је, заједно са својом породицом, на Црквишту у Соколовићима 2015. године подигао храм и посветио га Јасеновачким мученицима.

И Мехмед пашина џамија, изграђена у 16. вијеку обновљена је након рата деведесетих, и тако сада два вјерска објекта доминирају селом. Богомоље су ту, али у њима нема вјерника.

По попису из 2013. године, Соколовићи, село славне прошлости и неизвјесне будућности, имало је свега 21. мјештанина. И сви редом су се изјаснили као Бошњаци.

Од тада бројно стање се рапидно смањило, тако да је у селу више закључаних кућа, него оних у којима живот још пулсира.

Енвер Шеро (64) једини је мјештанин, који се из Соколовића није одселио, него се доселио у ово село, које је завичај његових родитеља.

Фото: С.Пашалић/РАС Србија

Овај рођени Сарајлија, који је имао успјешан бизнис у Италији, крајем деведесетих се вратио у БиХ, али не у Сарајево, гдје и данас има стан, него у Соколовиће, гдје је наслиједио девастирану породичну викендицу.

Данас има узорно пољопривредно имање, са воћњаком од 12 дунума и два мала пластеника у којима Енвер и његова супруга производе поврће за породицу и пријатеље.

–    Пуно смо пара и рада уложили у ово имање, али се не кајемо. Срећни смо што овдје живимо, ово је наш дом и овде ћемо остати докле год нас здравље служи – каже Енвер.

Више него славна прошлост, Енвера интересује будућност његовог лијепог, али напуштеног села. Јер, питање је да ли ће, за коју годину, остати сам у Соколовићима.

– Имамо само двоје комшија, а ни они овдје не живе стално, него само повремено – каже Енвер за Српскаинфо.

Из двадесетак кућа, расутих од друма Рудо – Вишеград – Сарајево, до узвисина на околним брдима, ријетко се вије дим из димњака.

На крају ће од села остати само прича. И два храма у којима нема ко да се моли, ни Богу ни Алаху.