Пандемија вируса корона негативно је утицала на многе сфере живота, али то није случај и са библиотекама које су у овој ситуацији наишле на позитиван одјек код читалачке публике.
Иако су у неколико наврата због епидемиолошких мјера домаће библиотеке биле затворене, саговорници "Независних" из Бањалуке, Добоја и Пала тврде да се број чланова у библиотечким кућама у којима су запослени у протеклих годину дана повећао, као и да је за књиге подједнако заинтересована и старија и млађа популација.
- У току претходне године број читалачке публике повећао се за 10 до 15 одсто, то показују наше анализе које радимо свака три мјесеца. На такво стање доста је утицала корона, јер је годинама прије тога ситуација стагнирала - рекао је Бојан Чворо, директор Народне библиотеке Пале.
Он је нагласио да су за књиге и читање нарочито заинтересовани припадници средњих и старијих генерација, међутим у посљедње вријеме је примијећен и пораст интересовања млађе публике.
- Углавном је белетристика најтраженија, љубавни романи, криминалистички, истраживачки, то је нешто што је увијек актуелно. Ми се трудимо да пратимо актуелност и траженост и трудимо се да се то увијек нађе на нашим полицама - појаснио је Чворо.
Саша Леви испред Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске изјавио је за наш лист да је у вријеме короне број читалаца порастао, а само у одјељењу у центру Бањалуке број пријављених читалаца достиже и до 5.000.
- Већи број младих чита школске и студентске лектире, али велики број младих чита и мимо школских активности. И млађи, и старији једнако читају, а класици су увијек читалачки фаворити - казао је Леви и додао да је примјетно да људи у вријеме пандемије траже неки спас за психу, а у овом случају, он је био у књигама.
Директорица Народне библиотеке у Добоју Славица Гостимировић објаснила је да је претходна година била специфична за ову библиотеку, јер су све активности засноване на популарисању књига и књижевности биле принудно заустављене.
- Нисмо могли нашим читаоцима да препоручимо нове књиге, такође, били смо ускраћени за долазак бројних писаца. Сва популаризација читања сведена је на минимум и некако ослоњена на електронске медије. Ипак, могу да кажем да је у току прошле године, а и ове, настављен тренд пораста броја корисника, вјероватно због ситуације када се људи окрећу књизи због недостатка неких других активности, што је у неку руку и добро - изјавила је Гостимировићева.
Она је додала да млади прате на друштвеним мрежама шта је ново и популарно и често се одлучују за литературу новијих аутора, а посебно истиче чињеницу да су радионице са најмлађима обустављене, што сматра великим недостатком.
- Настојимо да дјеца читалачке навике стекну већ у од малих ногу, а након тога и да остану наши вјерни читаоци и корисници библиотеке. Белетристика увијек нађе читаоце за себе, а криминалистика и љубавни романи увијек доминирају - закључила је Гостимировићева.
