Задњим дашком, до краја свог живота ћу се борити за људскост, племенитост, човјечност и искреност, ријечи су ово Амира Реке, бившег војника тзв. Армије РБиХ, који је номинован за Нобелову награду за мир.

Наиме, Реко, који је рођен у селу Гудељ код Фоче  током рата у БиХ 1992. године је од сигурне смрти спасио 45 српских цивила у селу Бочје, иако му је било наређено да ово село "очисти".

Због тог чина мишљења о Реки су подијељена те га неки сматрају издајником бошњачког народа и тзв. Армије РБиХ, а угледни интелектуалци сматрају да због свог херојског дјела заслужује да добије Нобелову награду за мир.

Реко је захвалио професору Бојану Пајтићу с Правног факултета у Новом Саду, Сими Бозалу, проректору и професору на Факултету друштвених наука у Бијељини, професору Марјану Хајналу из Тел Авива, као и професору Сабахудину Хаџиалићу с Универзитета у Индији, који су га номиновали за Нобелову награду за мир.

- Сматрам да би ова награда била подстрек за добре људе, за људе који су се борили за људскост, правду, заједништво, љубав, праве вриједности којима су нас наше мајке училе. Номинација је подстрек свим тим људима да се боримо, да не одустајемо од те борбе, иако је ситуација јако тешка - рекао је Реко за "Независне".

Додао је да је ово награда не само њему, већ и свим онима који су своје животе изгубили бранећи исте идеале.

- Сматрао бих да је ово награда свим људима који данас нису живи, а дали су своје животе за човјечанство, за нешто велико на шта сви треба да будемо поносни и да овакве ствари истичемо што више - казао је Реко.

Истакао је да себе не сматра херојем, већ да жели да пренесе поруку мира и човјечности.

Да не сматрају сви да је његов чин вриједан дивљења показује одлука Градског вијећа Горажда, који су Реку прогласили персоном нон грата.

Он је навео да се као разлог за његово проглашење персоном нон грата наводи да он каља углед тзв. Армије РБиХ.

- Мене није брига како се зове армија или војска, али свако ко се дрзнуо и усудио дићи руку на нејач - ја ћу бити против тога, и они морају бити кажњени. Ако сматрају да је углед и понос Армије што су у селу Јошаница убили 56 дјеце и жена, онда мени таква армија не треба - казао је Реко, коментаришући да он у рату није имао избора, већ је стао на страну слабијих и витешком борбом направио велики успјех спасавајући живот цивила.

- Мени је жао што неки људе не виде даље од брда - навео је Реко и додао да треба да дамо шансу правим вриједностима и истицању позитивних ствари.

- Ми ћемо живјети заједно, и људи послије нас ће морати живјети заједно. Зато ћемо морати схватити да је једини пут да побиједимо сами себе, да будемо правични и да чистимо испред свог дворишта - поручио је Реко.

Да је он прави избор за Нобелову награду за мир за "Независне новине" је навео професор Симо Бозало, који је казао да начело "Ко спаси један живот, као да је спасио цијели свијет" није само метафоричко, већ да вриједи и у стварном свијету.

- Сваки је човјек један свијет, један микрокосмос, а Амир Реко је спасио педесет и... живота и исто толико свјетова. Зар тај чин не заслужује да на страницама повијести буде записан златним словима међу страницама исписаним крвљу? - навео је Бозало.

Додао је да су српске снаге 1992. године у Рекином родном селу запалиле и убиле његову мајку и све чланове породице.

- Само три дана послије ове страшне вијести Реко је од Општинског штаба добио наредбу да 'очисти' село Бучје насељено српским становништвом, али Реко је одбио наредбу јер су у селу живјели старци, жене и дјеца, а и недужни људи - навео је Бозало, поручујући да је Реко због свог дјела као особа омиљен на простору Балкана од свих националности.