Незнатно село Муталаск у области Кападокијској постало је знаменито по овоме великом светилу цркве православне.
Ту се Сава родио од оца Јована и мајке Софије. У осмој години напустио дом родитељски и замонашио се у оближњој обитељи, званој Флавијанова.
Послије 10 година пређе у Палестинске манастире, и ту се најдуже задржи у обитељи Светог Јевтимија Великог (в. 20. јануар) и Теоктиста. Прозорљиви Јевтимије прорече за њега, да ће бити славан монах и наставник монасима, и да ће основати лавру већу од свих лаври тога времена.
По смрти Светог Јевтимија удаљи се Сава у пустињу, гдје у једној пештери, коју му ангел Божји исказа, проведе као отшелник пет година. Послије тога, када он поста савршен монах, почеше се, по Промислу Божјем, скупљати око њега многи желатељи духовног живота.
Мар-Саба манастир у пустињи Св.Саве Освећеног
Убрзо их се скупи тако велики број, да је Сава морао зидати и цркву и келије многе. Дођоше му и неки Јермени, којима он одреди пештеру, гдје ће служити на јерменском језику.
Када му отац умре, дође му његова остарјела мајка Софија, коју он замонаши, и даде јој келију даље од свог манастира, гдје се она подвизаваше до краја живота. Многе напасти претрпје овај свети отац од блиских људи, од јеретика и од демона.
Но он све побјеђиваше, и то: блиске људе благошћу и попустљивошћу, јеретике непоколебљивим православним вјероисповиједањем, а демоне крсним знаком и призивањем Бога у помоћ.
Нарочито је велику борбу имао са демонима на гори Кастелу, гдје је основао други свој манастир. Основао је свега седам манастира. Он и Теодосије Велики, његови сусјед, сматрани су највећим светилима и стубовима Православља на Истоку.
Мошти Св.Саве Освећеног/Фото: bastabalkana.com
Цареве и патријархе они су исправљали у вјери, а свима и свакоме служили примјером смјерности светитељске и чудесне силе Божје.
Послије трудног и много плодног живота упокоји се Свети Сава 532. године у 94. години живота.
Између многих других чудотворних и добрих дјела нека буде споменуто само то, да је он први уредио чин богослужења по манастирима, познат под именом чина Јерусалимске цркве.