Најљепши и највећи трг у Београду. Насиље у јавном простору и премјештање центра града у „Београд на води”. Велелепни споменик Стефану Немањи. Естетски промашен, непримјерен и рогобатног изгледа. Цијена тајна до 2023. То се ради за народ и остаје за наредне вијекове. Између ових супротности, одушевљења власти и критике дијела јавност, ситно се одбројава до 27. јануара, када ће на новом Савском тргу бити свечано представљен споменик Стефану Немањи, родоначелнику династије Немањића.
На Савиндан одбројавање се ипак неће завршити. Почиње оно за комплетирање пројекта – обнова дијела саобраћајницe на ободу трга између Немањине и Савске и трамвајског коридора. Тај посао требало би да буде завршен најкасније до априла, увјерава Марко Стојчић, главни градски урбаниста.
– Најпре треба да се поруши стара црпна станица и то ће се десити за два месеца, колико ће потрајати пробни период нове станице саграђене на Савском тргу. Када уклонимо стару станицу испред болнице „Свети Сава”, онда можемо да завршимо парче саобраћајнице по ободу трга и за то нам не треба више од петнаестак дана – каже Стојчић.
Од идеје да споменик Стефану Немањи, дјело руског вајара Александра Рукавишњикова, буде на Савском тргу до реализације те замисли протекле су четири године. За све то вријеме није престао рат ставовима за и против. За представнике власти, Рукавишњиковљево рјешење за споменик било је и остало поштовање српске историје и одавање почасти једном од најзначајнијих српских владара, док су критичари естетике споменика у огромном обиљежју високом 23 метра видјели кич, стилски неукус, скопљизацију Београда, мегаломанске тежње актуелне власти. Послије почетних размјена „ратних стријела” усљедила је рафална паљба – градски оци критичаре споменика описивали су као мрзитеље наше државе и историје, као непоштоваоце лика и дјела Стефана Немање. Критичари су на то узвратили да се замјењују тезе и да управо спомеником, таквим какав јесте, власт у политичке сврхе злоупотребљава лик и дјело овог српског владара.
Шта је нама данас Стефан Немања?
За архитекту Бојана Ковачевића, на примјер, то што се неки људи питају шта ће нам уопште споменик Стефану Немањи потпуно је беспредметно, чак и увредљиво, у држави која је, по првом члану Устава, „српског народа и свих њених грађана”. Историчар Дејан Ристић додаје и то да је Стефан Немања прворазредно важна историјска личност у којој је сабрано много тога што је вијековима након његовог живота „карактерисало наш национални идентитет, а што се на најбољи могући начин огледа у родољубљу, слободарству и непокору” и што га чини „ванвременским симболом овог народа и његове отаџбине”.
Њих двојица око значаја Стефана Немање и смислености споменика тој личности немају сумње. Али, други нису тако сигурни – или им је то можда мање важно од још једне прилике за препуцавање, како то напомиње и Ристић.
– Страхујем да је за већину нас велики жупан Стефан Немања само једна у низу магловитих личности националне повести о којој недовољно знамо нити желимо да та своја оскудна знања обогатимо и објективизујемо. Са друге стране, то што о нечему не знамо ама баш ништа или, у најбољем случају, једва понешто, никако нас не спречава да се бесконачно надмећемо у „спортској” дисциплини у којој смо у самом светском врху. У питању је наша насушна потреба да ама баш о свему имамо мишљење и да га, као такво, још истрајније заговарамо уколико приметимо да наш саговорник са њиме није сагласан – каже Ристић.
Ако смо ипак, као већина, начисто око тога да Стефан Немања заслужује споменик, остаје најчешћи приговор – самој његовој концепцији и, нарочито, величини. Ковачевић је, као архитекта, око тога помало подјељен.
– Горња половина споменика, уз примедбе на лик, ако се то може тако делити, неупоредиво је мање спорна од доње, прераспричаног постамента. Његова укупна привидна величина је смањена у односу на метричку јер је померен више у празан простор па нема репере ближе себи – сматра Ковачевић.
То нас доводи до друге спорне тачке повезане са спомеником који је, за неке, само проблем у главном проблему – новом Савском тргу. Дио јавности виерује да је тај трг нефункционалан и да је, како то тврди и Ковачевић, бившој Главној жељезничкој станици, заједно са околним простором, намјена промјењена само зато што је то изнудио пројекат „Београд на води”.
– Забринут сам, и као становник баш тог дела града, изгледима за функционисање самог здања бивше станице као музеја, као жиже, а поготово за то како ће пешачки трг живети. У почетку ће бити радозналаца, али ће то трајати кратко. Можда тек кад се још дубље у блато укопа станица и укрсте две линије метроа, тамо далеко у времену, живост места избуја. Али и тада ћемо, зазирем, имати само још једно саобраћајно чвориште, попут одувек лажног Трга Славија – каже Ковачевић.
Расправа се, дакле, само мањим дијелом заиста води о важности владара Стефана Немање. Много више, она се тиче једног од крунских пројеката садашње власти, „Београда на води”, који дио јавности не може да прихвати. У том рату, ријеч стручњака као да није важна. А у друштвима у којима се њихов глас не слуша за суштински значајна питања, каже Ристић, „долази и до тога да се, као и у овом случају, девалвира, банализује и злоупотребљава историјско сећање на једну од најважнијих личности националне повеснице”.
Преживео је Стефан Немања у своје вријеме многе битке. Није могао ни слутити да ће осам вијекова касније „пасти” на бојном пољу једног унутрашњег „рата”.
– Пошло нам је за руком да једну племениту идеју у вези са подизањем споменика великом жупану Стефану Немањи, родоначелнику најзначајније српске средњовековне династије и једном од очева нације, сви скупа претворимо у један свеопшти циркус – непримерен по речима које се изговарају, мањку аргумената, политичарењу и спремности да се, у недостатку чињеница, међусобно вређамо и понижавамо – оцењује Ристић.
Потпуно је небитно ко се у тој непримереној „утакмици” боље показао, додаје он: „Сви смо се осрамотили.”
Неуморна селидба споменика и рокова
Савски трг трећа је локација на коју се од децембра 2015. шетала скулптура Стефана Немање. Она је, најпре, на приједлог тадашњег премијера Александра Вучића, требало да буде у парку Мањеж, потом је у априлу 2017. помјерена стотињак метара ниже на угао Немањине и Кнеза Милоша – испред здања А комплекса Генералштаба архитекте Николе Добровића оштећеног у НАТО агресији. Тада је одлучено да се распише међународни конкурс за израду споменика. Конкурс је озваничен септембра исте године када је споменик поново дислоциран – на будући Савски трг. Мјесец касније жири конкурса позвао је четири инострана умјетника да понуде идеје за будуће обиљежје. Међу њима је био и руски вајар проф. Александар Рукавишњиков који је марта 2018. на том такмичењу освојио прву награду.
Обиљежје Стефану Немањи најприје је требало да буде откривено у првој половини 2019. када се обиљежавало 800 година од аутокефалности Српске православне цркве.
Конкурс за реконструкцију трга на коме ће бити овај споменик расписан је крајем 2018, а побједничко рјешење шпанског двојца Ирибарен–Фенвик званично је представљено почетком фебруара 2019. Тада су из Старог двора најавили да ће трг промијенити изглед већ те јесени. Али, рок за отварање помјерен је на Сретење 2020. У међувремену је усвојено коначно урбанистичко рјешење које је претрпјело измјене у односу на идеју Фенвика и Ирибарена – трамвајске шине измјештене су из центра на обод, споменик помјерен мало удесно, а утврђена је и позиција будуће метро станице.
Припремни радови у зони трга почели су у љето 2019, а главни те јесени. Датум за завршетак радова помјерен на мај 2020. Уочи експлозије вируса корона, али и уочи Сретења 2020, надлежни су отварање трга најавили за почетак љета 2020, онда за Видовдан, а када је корона букнула све је помјерено за јесен 2020.
Ситуација са пандемијом вируса као оправдање може се узети када је ријеч о допремању споменика. Тек августа прошле године први дијелови почели су да стижу из Русије на Савски трг, а посљедње, тадашње реорочење поручивало је – трг са спомеником биће отворен у новембру. Потом је услиједило ново помјерање.
До данас се не зна колика је вриједност реконструкције самог трга, али је недавно објављено да споменик жупану грађане Србије кошта око милијарду динара.
