Домаћице широм Србије данас фарбају јаја, а прије свих „чуваркућу“. Обичај се разликује од мјеста до мјеста, а најживописнији и најљепши спој вјере и традиције дешава се на Косову и Метохији, у Ораховцу, дан раније. Ту свака улица има своје шаре, а прво јаје зове се „страшник“. Чува кућу, поље и винограде. Због њега се дјеци у Ораховцу румене образи.

- Прво јаје у Ораховцу се шара већ у средапосну недељу, то је четврта седмица васкршњег поста, а бојење са завршава на Велики четвртак. Код нас се на Велики петак не ради ништа. Нити се једе, нити пије, тугујемо за распетим Господом

Ово за Спутњик прича Велинка Радовановић, једна од домаћица из Ораховца која се, као и све друге, строго придржава обичаја које ово мјесто у Метохији поштује вијековима.

- Јаја се шарају са специјалном алатком „шараљајком“, реч је о дрвцету које има наставак који личи на главу птице, а њен кљун је заправо мали левак обавијен памучним концем. Глава птице натапа се у топли восак, затим се греје на свећи, восак цури низ кљун и њиме се шара јаје, као оловком - објашњава домаћица.

Додаје да се прошлогодишње јаје, које се чува поред славске иконе, носи у виноград или поље и закопа. Тако „страшник“ чува виноград и поље од нечастивих сила. Страши их, чува, да не дође до суше, велике кише или болести.

Црвена као Христова крв и радост вакрсења

- Свака улица у Ораховцу је некада имала своје посебне шаре, долазе млади, али традиција се преноси с колена на колено. Шаре личе једна на другу, али старинске шаре се ипак разликују. Крстолике су, ту су и цветови и листићи. Има и голубова, симболика наше традиције и културе је обавезна - прича ова искусна домаћица.

Додаје да се шарана јаја фарбају искључиво на Велики четвртак, раном зором, прије сунца, а фарба се потопи у сриједу увече.

У Ораховцу се јаја фарбају искључиво црвеном бојом, која симболизује Христово страдање, његову крв, али црвена боја је и симбол радости због његовог васкрсења, побједе смрти.

- И боја и дани, све је то симболика, како је Христос улазио у Јерусалим, када је седео са својих дванаест ученика, па Тајна вечера, када је Господа издао Јуда. Све иде тако, како је онамо у Светом писму, тако и ми радимо, с тим што је ово нешто што је симболично, обичај - каже Велинка.

Јаје којим се благосиљају дјеца

На Велики четвртак саговорница Спутњика је устала рано, прије свих, да би офарбала шарана јаја. Прво се фарба страшник, па остала. У воду са фарбом додала је нову свету водицу. Свештеник посјети сваку кућу у овом мјесту које зову Рајска башта, недјељу прије фарбања.

- Кад се прво јаје офарба, док су деца још увек у сну, ми устајемо рано, буде четири или пет сати ујутру, како која домаћица порани, уђемо тамо где нам деца спавају и тим јајетом закрстимо децу, чело, брада и образи. Помажемо их, да нам деца буду здрава и румена, исто као васкршње јаје - прича Велинка.

Додаје да се на Велики петак, у Ораховцу ништа не ради, то је остало од старине, људи нити једу, нити пију. Тек кад зађе сунце, кад се заврше Царски часови и изнесе плаштаница. Кад се дође кући, онда се попије мало воде и узме „сухоједење“, понеки орах, кикирики или леблебија.

- То је дан туговања за Господом, због издаје и његовог страдања и мучења. Некако се, на тај начин сједињујемо са тугом и болом због страдања кроз које је прошао.

Метохијски Благодатни огањ

На Велику суботу васкршња литургија је у поноћ. У цркви буде потпуни мрак.

- А онда отац Милан, наш свештеник, излази са свећом испред Царских двери. Та свећа заправо симболизује Свети огањ. Сви узимамо пламен од њега. Постоји и посебна песма коју певамо, „приђите, узмите светлост од незалазне Светлости и прославите Христа васкрслог из мртвих“. Огласе се звона која најављују Христово васкрсење. Идемо и око цркве. Васкрс је најлепши и најрадоснији празник, говори.

Стари обичај шарања јаја воском постоји и у другим крајевима Србије, али само у овом дијелу Метохије шарају се јединственом птицом, шараљајком и јединственим украсима. Колики се значај придаје чувању овог обичаја говори и чињеница да је прошле недјеље у Ораховцу одржана радионица шарања јаја.

Школа у коју су дошле и најмлађе Ораховчанке је организована на идеју професорке Гимназије у Ораховцу, новинара и публицисте Оливере Радић, са благословом оца Милана Станојевића.

Традиција везана за хришћанску вјеру не смије да се заборави, па је у Ораховцу недавно одржана и радионица традиционалног прављења фигурица, шара за славски колач.

Колико је важно чување вјере и традиције баш на Косову и Метохији знају и у другим крајевима Србије, па је новац за материјал, за обје радионице стигао од свештеника и парохијана Успењског храма и Успењске капеле у Новом Саду.