Предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина поручио је да Срби никада неће заборавити страшне злочине које је НАТО прије 25 година починио над недужним српским народом.
Парађина је данас у изјави Срни подсјетио на ударе НАТО снага који су, почетком септембра прије 25 година, уз кориштење бомби са осиромашеним уранијумом нанијели страховите посљедице по живот и здравље невиних људи на подручју Сарајевско-романијске регије.
- Пилоти НАТО бомбардера нису тада бирали да ли су у питању војни циљеви или цивилне компоненте, а нису ни свјесни да су тада начинили страшне злочине према недужном српском народу - изјавио је Парађина.
Тај исти народ, подсјећа он, био је својевремено брана отоманском империјализму, а потом и фашизму на овом просторима.
Он је додао да су Срби на подручју некадашње БиХ били приморани да се у наметнутом рату почетком деведесетих година прошлог вијека поново одупру нападима и трећем планираном геноциду над Србима.
- Тај наметнути рат, ми, Срби, платили смо највећом могућом цијеном, људским животима. И, све то није било довољно страним завојевачима, па су, заједно са бошњачком политичком врхушком у Сарајеву одлучили да нас кажњавају НАТО бомбама са осиромашеним уранијумом - наглашава Парађина.
Он у име припадника борачке популације Сарајевско-романијске регије поручује да никакво НАТО бомбардовање нити "Олује" или "Бљескови" неће поколебати српски народ у жељи са сачува своју слободу.
У злочиначком НАТО бомбардовању Републике Српске од 30. августа до 14. септембра 1995. године убијено је више од 100 недужних цивила.
На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је 1.026 бомби, од којих 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.
НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила" користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да "она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто".
Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја, што је потврдио лично и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.
Тадашњи командант Унпрофора генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента на Маркалама да се не може утврдити одакле је граната испаљена.
Руски пуковник, командант руског миротворачког батаљона у Сарајеву Андреј Демуренко, који је учествовао у истрази, изјавио је да су Срби неправедно били оптужени само да би НАТО имао повод за напад.
За бомбардовање Пала, Јахорине, Хаџића, Вогошће, Илијаша и Братунца, који су били под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, а од његових посљедица умрло је највише бивших становника општине Хаџићи који су се, након потписивања Дејтонског мировног споразума, преселили на подручје Братунца.
На братуначком гробљу, само четири године након бомбардовања, сахрањено је око 400 умрлих, од којих је већина боловала од неке врсте карцинома. И многи страни војници, који су боравили на овим подручјима у току и након бомбардовања, данас имају сличне здравствене проблеме.
Посљедице кориштења радиоактивне муниције са осиромашеним уранијумом осјетиће и генерације будућих становника Републике Српске, која је међу водећим земљама по броју малигних обољења у региону.
Према одлуци Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, као Дан сећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској одређен је 9. септембар.
Тај датум одабран је у знак сјећања на дан када су у НАТО бомбардовању убијени брат и сестра Радмила и Раденко Галинац из насеља Грлица, у Војковићима. Брат и сестра Галинац били су међу првим жртвама НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту у насељу Семизовац, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.
