Недјеља, 30. октобар 2011. године. Четворо заљубљеника у параглајдинг из Словеније, одлучили су да полете са јужних обронака Јахорине, са врха Кошута, да једре падобраном и да још једном проживе свој сан о летењу.

Ни слутили нису да ће све кренути по злу. Нису били обавјештени о стању терена на олимпијској планини нити да то мјесто није оно са којег се обављају успјешни параглајдер летови, али све четворо приземљили су се у - минско поље!

У послијеподневним часовима деминерском тиму Управе цивилне заштите Републике Српске на Палама стиже хитан позив: на локалитету Кошута на Јахорини словеначки параглајдериста Симон Вогринец слетио је у минско поље, на мину, тешко је повријеђен, још троје држављана Словеније, неповријеђених, заробљени су у минском пољу.

Храбри деминери одмах крећу у акцију. Вођа тима је Срђан Шеховац, а у њему су још Срђан Хрњаковић, Здравко Лазић, Бобан Митровић и Љубиша Голић, као и медицинар Милијана Глуховић.

- Када жеља и нада надјачају страх дешавају се чуда - каже за "Новости" храбри Срђан Шеховац док, равно 11 година касније, разговара о подвигу који су он и тим који је предводио учинили претпосљедњег дана октобра 2011. године на Јахорини.

 Љубиша Голић, Срђан Хрњаковић, Здравко Лазић и Срђан Шеховац, Фото: Новости/Приватна архива

То недјељно јутро, како додаје, ничим није указивало да ће дан који је почињао бити један од најдраматичнијих у животима тима деминера Републике Српске и да ће тог дана обавити једну од најтежих операција извлачења људи из минског поља.

- Када смо добили позив, истог момента смо кренули ка Јахорини. Баш у том периоду тунел у Булозима је био затворен, а нама је сваки минут био важан. Човјеку који га је обезбјеђивао објаснили смо шта се дешава и колико је ситуација озбиљна. Пустио нас је одмах да прођемо кроз тунел, свјестан да би нам обилазница одузела превише драгоцјеног времена - сјећа се саговорник "Новости".

Спасавање Симона Вогринеца, Фото: СРНА

Присјећа се да је ситуација по доласку на мјесто несреће била више него драматична.

- На мјесту несреће одмах смо схватили да је терен изузетно неприступачан и да је знатно удаљен од путне комуникације и скијашких терена Олимпијског центра "Јахорина". Три човјека су преплашена, непомично стајала у минском пољу, али на срећу нису били повријеђени, док је четврти, Симон Вогринец, одмах смо видјели, тешко повријеђен, лежао ниже, на јако неприступачном мјесту - прича Шеховац.

Додаје и да је повријеђени дозивао у помоћ, што је било охрабрење и значило је да је још био у свјесном стању. Али, све је изгледало као у најстрашнијем филму.

- Акција деминирања и прављења радне стазе је потрајала, због стрмине и незгодне конфигурације терена. Иако добро увјежбани, морали смо да идемо опрезно, метар по метар, али ми смо имали само једну мисао водиљу: спасти животе тих младих људи. До тројице неповријеђених стигли смо послије сат времена. Њих је убрзо извукао хеликоптер, док до тешко повријеђеног Симона још није било могуће доћи - прича Шеховац.

Фото: Архива "Новости"

Да све буде горе по ову групу храбрих деминера, мрак је увелико почео да пада и све теже је било радити по опасном терену. Из мрака се, прича саговорник "Новости", могло чути само запомагање несрећног Симона.

- Али, у једном тренутку он је престао да дозива у помоћ. Били смо очајни, помислили смо да смо га изгубили. Ноћ је већ стигла, а у то доба дана није безбједно ни за нас да будемо у минском пољу. Жеља да спасемо човјека, ипак је надјачала и побиједила дозу страха због рада у ноћним условима - присјећа се Шеховац.

Када су коначно успјели да се спусте до Симона, он више није био у свјесном стању.

- Изгубио је много крви. Видјели смо да су повреде на његовим ногама изузетно тешке, али, што је било најважније, био је жив. Одахнули смо. Припадници Горске службе спасавања "Јахорина" и Цивилне заштите Републике Српске успјели су да му пруже прву помоћ и извуку га на безбједно - каже Шеховац.

Симон је потом санитетом Дома здравља Пале транспортован до хеликоптера Еуфора који га је пребацио у Сарајево на даље лијечење. Захваљујући пожртвованости деминера Републике Српске, несрећни човјек остао је жив. За његове ноге, нажалост, није било спаса. Због тешких повреда морале су да буду ампутиране.

Шеховац каже да им је убрзо стигла вијест да је Симон преживио и да љекари кажу да има велике шансе да остане жив што је била највећа награда коју су тих дана могли да добију. Били су поносни што су успјешно учествовали у акцији његовог спасавања. Додаје и да им је та акција на неки начин обиљежила каријеру.

- Посао деминера је такав да увијек идете у неизвјесност, увијек сте пред неким изазовима, али, то спасавање Симона Вогринеца, ипак је оставило дубок траг у срцима цијелог нашег тима - каже Срђан Шеховац.

Евакуисане Словенце до болница пребацивали припадници Горске службе спасавања, Фото: СРНА

Без двојбе, једногласном одлуком специјалног жирија "Вечерњих новости", храбри деминери Републике Српске, награђени су златном плакетом за колективни подвиг у 2011, у њиховој традиционалној акцији "Најплеменитији подвиг године".

Саговорник "Новости" каже да се са Симоном послије спасавања никада нису чули, али су у новинама прочитали да је храбро наставио са животом.

- Он је тада изгубио ноге, али га то није спријечило да настави да живи квалитетно. Е, баш то је наш највећи успјех - поносно говори Шеховац.

Храбри тим је, потврђује Срђан Шеховац и дан-данас на окупу. Наставили су мисију спасавања живота и чишћења Републике Српске од мина, али сваког 30. октобра сјете се те недјеље из 2011. Јер се, како каже, спасавање четири живота у истом дану, никад не заборавља.

- Срђан, Здравко, Бобан, Љубиша и ја још, хвала Богу, радимо. Из тима је само наша драга медицинарка Милијана Глуховић отишла у пензију - каже Шеховац.

Под минама 200 квадратних КМ

У Републици Српској, казали су ови подвижници, под минама је још 200 квадратних километара, а чишћење додатно отежава неприступачни терен, јер је велики дио те површине прекривен густом шумом. Послије грађанског рата у БиХ, од мина, касетне муниције и заосталих експлозивних средстава страдало је 1.770 особа, од којих је 620 погинуло. Страдала су и 134 деминера, а од њих 53 смртно.

"Новости" нам учиниле част

Након што су се вратили са терена, разговору са вођом њиховог тима придружили су се и Срђан Хрњаковић, Здравко Лазић и Љубиша Голић. Свима им је било жао што је њихов колега Бобан Митровић био на годишњем одмору.

- Ево, послије пуних 11 година, "Новости" су опет са нама, а Бобан није ту... - говоре нам готово у истом тренутку. - Велику су нам част учиниле "Вечерње новости". Памтимо још додјелу плакета у Скупштини града Београда. Била је то беспријекорно организована, узвишена свечаност. Била смо изузетно почаствовани што смо дио ње.

Пише: Мариана Регоје