Глумац Срђа Бјелогрлић се због улоге родитеља са београдских булевара преселио у родни Автовац надомак Гацка.

Откад је са супругом и двоје дјеце поново ту, живље је, а комшије у шали кажу да је сад и њима љепше јер “мора да у Автовцу није лоше живјети, чим се он вратио”. Овај млади умјетник заразног оптимизма и неисцрпног ентузијазма тврди да је једино важно живјети живот из своје душе, а не из туђе главе.

Избор који је направио је младог глумца удаљио од извора филмских дешавања. Позоришне представе, снимања и дружења са бардовима београдског глумишта, Срђа Бјелогрлић је замено идиличним двориштем у родном Автовцу. Дјеца су задовољна, а пред њим не баш лак задатак да у малој средини пронађе мјесто и испуњење за себе.

-Супруга и ја смо схватили да не знамо да будемо родитељи на булевару и у небодеру. Овде су бољи услови и прилике да одрастају. Они да одрастају у неком другом граду и да Гацко касније гледају као једну туристичку дестинацију, а не као постојбину одакле им је све кренуло, мислим да не би могао себи да опростим-.

За Срђу је веза са прецима, као и за већину Херцеговаца, веома битна. Потомак је народних хероја из НОБ-а, а отац му је био књижевник и политичар. Породична историја га одређује, али и обавезује. Од оца је преузео и надимак Мачак и тако воли да се представља. Повратак у Автовац је пробудио жељу да мјења ствари, прије свега када је култура у питању. Тако је настао “Културикс”, предузеће за организацију културних и забавних догађаја.

-Умјетник где год да се налази може да ствара. Али нисам сигуран колико може да ради и да заради. Итекако је култура овом граду потребна, али је људи немају у понуди-.

Договор је да се не договоре

“Културикс” је добио похвале и од запослених у КСЦ Гацко што му много значи. Ипак, и они имају ограничења, првенствено када је новац у питању. Срђа највећи проблем види у политици.

-Има Гацко ту несрећу што имамо огроман буџет општински, што имамо Термоелектрану која изузетно може да допринесе развоју града. Али је проблем што општину воде једни, а Термоелектрану други. Изгледа да су се они некада давно чврсто договорили да се никад ништа не договоре. У тм раздору ми испаштамо и највише испаштају наша дјеца која немају прилику у овом мјесту да се културно уздижу-.

Иза њега су представе “Солунци говоре” и “Госпођа министарка” овјенчане наградама “Злтни витез” и “Златни ћуран”, као и роле у филмовима “Монтевидео, Бог те видео”, “Сенке над Балканом” и “Такси блуз”. Преко 500 пута се поклонио позоришној малој и великој публици.

Да иду, али не да бјеже

Ипак, Срђа Бјелогрлић сада сматра да је ово фаза у којој неким другим изазовима треба да да предност. У вријеме пандемије, у којем су културна дешавања стављена на чекање, мишљења је да је људском бићу култура можда најпотребнија. Уз сва ограничења, у Гацку види будућност јер као своју осјећа мисао Моме Капора: “Ко заборави одакле је, не зна ни камо је кренуо”.

-Можда контрадикторно звучи, али у време пандемије, ја сам се отворио. Када је читав свијет стао, ја сам имао своју породицу, своју оазу. Људи имају проблем и кажу одлазе нам дјеца. Није проблем што нама дјеца одлазе одавде. Ја бих остао овде и покушавао да стварам управо да дјецу која прерасту својим талентом, својим знањем и образовањем, средину, да они иду из Гацка, што ми је сасвим у реду. Али не да бјеже. Када остварена оду, у срцу и души ће увијек носити Гацко, што значи да ће једног дана имати обавезу и потребу да се врате и учине нешто за ово мјесто-.

Позиција уметника, глумца му оставља простор да и као одрастао човјек сачува дјечака у себи. Зато су дјеца у његовом фокусу. Сматра да се актуелне политичке снаге не баве онима који немају право гласа.

-Када би политичари мало посветили пажње дјеци у вртићу, у основној и средњој школи, потпуно би другачији живот био у Гацку. Живот дјеце у Гацку или било где друго, у Цириху, у Швајцарској или Белгији просто може да буде исти. Колико је избора прошло, ко је у свом програму игдје споменуо дјецу или нешто урадио? Гацко је једно велико двориште и ми за себе можемо живот да учинимо организованијим и бољим сигурно-.

Уместо за београдску публику у дјечијим позориштима, глумац Срђа Бјелогрлић игра за своју дјецу у идиличном зеленилу дворишта, на шареном мосту испод кога не тече ријека. Тврди да му је идеја водиља Ршумова реченица: “Што прије дијете сматраш човјеком – прије ће човјек и постати”.