Република Српска остаје при свом Кривичном законику и члану у којем је прописано да је јавно истицање и промовисање застава и симбола такозване Армије Републике БиХ кривично дјело, а из захтјева за оцјену уставности тог дијела закона, који су иницирани пред Уставним судом БиХ, виде се потписи оних који су величали чак и Сакиба Махмуљина.

Наведено је то у мишљењу иза којег стоји Влада Републике Српске о захтјеву за покретање поступка за оцјењивање уставности члана 359б. републичког Кривичног законика који су поднијели посланици из редова СДА и ДФ-а у Представничком дому Парламентарне скупштине (ПС) БиХ, први замјеник предсједавајућег Представничког дома ПС БиХ Денис Звиздић те бошњачки члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Денис Бићировић који тврди да је републичка власт повукла потез који није у њеном домету надлежности.

Њихови захтјеви према Уставном суду БиХ услиједили су крајем августа и то након што је Уставни суд Републике Српске, одлучујући о вету који су на тај закон ставили делегати из реда бошњачког народа у Вијећу народа Српске, утврдио да тим одредбама није повријеђен витални национални интерес тог народа.

Спорни потписници захтјева

Допунама Кривичног законика, односно оспореним чланом 359б прописано је кривично дјело "Јавно истицање и промовисање застава и симбола тзв. Армије Републике БиХ". Наиме, онај ко јавно истиче, приказује, носи, производи, умножава или на други начин ставља у промет заставе, симболе, ознаке, поздраве, пароле којима се промовише или велича тзв. Армија РБиХ казниће се казном затвора до три године, а уколико би усљед тога дошло до нереда те узнемиравања јавности или других тешких посљедица за заједнички живот народа и осталих у Српској, слиједи казна затвора од двије до пет.

У стручном мишљењу које је било једна од тачака на дневном реду сједнице Владе, а које је у посједу "Гласа Српске", на почетку је скренута пажња на то ко стоји иза захтјева за оцјену уставности.

- Што се тиче допустивости, према јавно доступним подацима, од 11 посланика који су поднијели захтјев за оцјену уставности, девет су били припадници тзв. Армије РБиХ, а један је чак и правоснажно пресуђеном ратном злочинцу Сакибу Махмуљину, који је у бјекству од правоснажно изречене казне за злочине муџахединских јединица под његовом командом над српским војницима и цивилима, прије неколико година јавно, са позиције начелника општине, честитао "побједу због које је и осуђен". Неки од њих су били чланови Владе РБиХ у ратном периоду. Ради се несумњиво о личном односу подносиоца захтјева који тиме оправдавају своје учешће у тзв. Армији РБиХ или Влади и злоупотребом функције на којој се налазе, ради чега указујемо на потребу да је неопходно преиспитати и питање злоупотребе права на подношење захтјева – пише у мишљењу министра правде Српске.

Што се тиче материјалне допустивости, указано је на то да је Уставни суд Српске, одбио да покрене поступак оцјене уставности, јер је сматрао да нема повреде ни тог акта нити повреде виталног националног интереса.

Као неосновани оцијењени наводи друге стране

У мишљењу су, наиме, као неосновани оцијењени наводи друге стране, а за то су наведене чињенице и конкретни аргументи.

Указано је, између осталог, на једну одлуку Уставног суда БиХ из 2004. у којој је утврђена пракса око коришћења застава и симбола те утврђени стандарди ограничења ако може доћи до дискриминације конститутивних народа.

- Не постоји оправдање за коришћење заставе и симбола тзв. АРБиХ на подручју Републике Српске које би било позитивно већ напротив, та застава или симболи, како се већ дешавало, имају провокативно дејство са циљем изазивања међунационалног сукоба – пише у мишљењу, уз опаску да се "неће водити хералдичким тумачењима ни средњовјековним поријеклом грба који се налази на застави јер је и тај грб фалсификован модификацијом крстова на грбу Котроманића у недефинисане линије, већ само о застави и симболима тзв. Армије РБиХ, негативној перцепцији коришћења у Српској".

Доношење члана закона о забрани коришћење ове заставе и грба, односно симбола произилази из, како пише, дужности законодавног органа.

- Заштитни објекат у овом кривичном дјелу је међунационални мир и спречавање сукоба и тиме је Народна скупштина у суштини дала легитиман и пропорционалан одговор на могуће изазивање међунационалних сукоба и у овом дијелу их спријечила – наведено је, између осталог, у Мишљењу.

У односу на позивање на Закон о одбрани и коришћење истовјетног симбола као симбола Другог пјешадијског пука Оружаних снага, ради се о логичкој и суштинској погрешној примјени.

- Подносилац захтјева намјерно или случајно покушава да идентификује забрањену заставу и симбол са дозвољеним симболом из Закона о оружаним снагама. Како год тај симбол изгледао, он је прихваћен и неспорно коришћен као симбол пјешадијске јединице Оружаних снага, а не као симбол тзв. Армије РБиХ. Стога се криминализација коришћења заставе и симбола тзв. АРБиХ не може на било који начин повезати са одредбама Закона о одбрани, јер се ради о различитим друштвеним и законским нормама – пише у Мишљењу уз закључак да из свега тога произилази да Уставни суд БиХ треба донијети одлуку којом се одбија Захтјев за оцјену уставности члана 359б. Кривичног законика Републике Српске као и захтјев за изрицање привремене мјере.

Иницијатива

Народна скупштина Републике Српске је у јулу усвојила допуне Кривичног законика РС којима се уводе оштре казне за јавно истицање и промовисање застава и симбола тзв. Армије РБиХ. Иницијативу за законску забрану првобитно су покренула удружења ветерана у јуну 2026. године, што су одмах подржали званичници Републике Српске. На истој сједници подржан је предложени члан 359а, којим су прописане затворске казне због величања идеологије Независне државе Хрватске.

Пише: Ведрана Кулага Симић