Српски повратници у село Трубар, које је послије потписивања Дејтонског мировног споразума припало Бихаћу, 27 година чекају струју.
Стево Роквић из Трубара испричао је Срни да градске власти у Бихаћу не воде бригу о српским повратницима у селима која су данас у саставу њихове општине.
- Макадамски пут којим идемо у село уништавају камиони који превозе трупце. Струју чекамо пуних 27 година и то 22 домаћинства. Зими је мало оних који се усуде и боравити у Трубару јер нема ни мреже за мобилну телефонију - објаснио је Роквић.
Породицу Мајсторовић из Мартин Брода, којој је нанесена материјална штета усљед изливања ријеке Уне, нико није дошао да посјети од представника власти Унско-санског кантона, што показује небригу према српским повратницима.
Из Градске управе Бихаћа Срна није добила никакав одговор да ли ће помоћи Мајсторовићима.
Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић рекао је Срни да су Срби вијековима уназад живјели у Мартин Броду, о чему свједочи и древни манастир Рмањ, који је вијековима стуб православља у том дијелу Крајине.
- Наравно да Бихаћ и Унско-сански кантон не брине о десетак села која су им припала послије рата из разлога што су ту били, а и данас живе искључиво Срби - рекао је Радановић, који тврди да би кантоналне власти највише вољеле да Срба нема у Мартин Броду и да њихова огњишта продају Арапима за мале новце.
Радановић је замолио Србе у Мартин Броду да издрже и да не продају своја имања, него да сву штету које су претрпјели током поплава евидентирају и фотографишу како би могли да туже и град Бихаћ и Унско-сански кантон, напоменувши да су власти биле дужне заштитити ово подручје од поплава.
Он је истакао да су услови у којима данас Срби живе у тих десетак дрварских села веома тешки, о чему свједоче лоши путеви, лоша мобилна мрежа и живот без струје.
