Српској недостаје системски приступ у раду са талентованом дјецом, јер њихов успјех и развој сада зависе првенствено од родитељске упорности и ентузијазма наставника.

Свака генерација има оних неколико ученика који размишљају “изван кутије”, који се досађују на часу, јер им је градиво већ познато, али по правилу наш образовни систем за њих има најмање времена.

Поручују саговорници Српскаинфо који су за наш лист говорили о важној, али запостављеној теми у друштву – надареним ђацима.

Извјесно је да ће њихов потенцијал остати неостварен уколико се тим ученицима не омогући адекватно образовање у складу са њиховим интересовањима и преференцијама, а самим тим и способностима, наглашава педагог и професор Филолошког факултета у Бањалуци Милица Дробац Павићевић.

– Образовна политика која се спроводи у нашој земљи нема системски приступ у раду са овом популацијом ученика. Самим тим, ни просвјетни радници немају адекватну подршку за рад са надареним ученицима. Сав рад се своди на ентузијазам и посвећеност појединих учитеља и наставника. И то је добро, бар ће неко од ученика добити адекватно и праведно образовање. Управо такви наставници су једини ресурс надареним ученицима у нашем образовном систему – оцјењује она.

Фото: Удр.за промовисање културе и мишљења "Софија"

Дробац Павићевић широм Српске држи едукације за наставнике, како да препознају талентоване ђаке и раде са њима. Одзив просвјетара је веома добар, што само потврђује важност теме и неоправдану запостављеност ове популације ученика.

Као кочницу у раду са овом дјецом професори најчешће наводе изостанак адекватне подршке од стране система.

–  А то се даље односи на изостанак финансијске подршке, немање стандардизованих мјерних инструмената за идентификацију, недовољне едукације наставника за рад са надареним ученицима, изостанак механизама подршке у виду супервизија и менторског рада са наставницима који су укључени у рад са надареним ученицима, а с циљем да се програм учини самоодрживим – прича наша саговорница.

Њен приједлог је менторски рад са ученицима.

Синоним за најуспјешније свакако је бањалучка Гимназија, чији ђаци традиционално освајају медаље на домаћим и међународним такмичењима. Као установа, талентованој дјеци могу понудити секције и додатне часове, које нису прекидали ни за вријеме онлајн наставе, па ипак њима је потребно још више.

– У Србији постоји истраживачки центар „Петница“, гдје се дјеца додатно обучавају и специјализују за области које воле, и ево, сада сам потписала десет молби наших ученика да се пријаве за одлазак тамо. Било би добро када би се и код нас системски ријешио рад са талентованом дјецом, када бисмо имали сличан центар где би стручна лица могла да обуче наше педагоге, психологе, социјалне раднике и саме професоре, како да препознају таленте – сматра директорка Вита Малешевић.

Она наглашава да и поред силне воље, професорима, нажалост, на редовној настави не остаје превише времена да се посвете талентима.

– Та дјеца би морала имати другачије задатке, јер је њима можда и досадно на редовном часу. Професори могу повремено да им задају неко теже градиво, али не могу стално тако радити јер би се онда пореметио редовни програм – прецизирала је она.

Своје искуство пренијела нам је професорица српског језика Жељка Дамјановић из Добоја и добитница Светосавске награде, која већ годинама предаје у средњој Економској школи. Она своје ђаке подстиче да учествују у разним пројектима и такмичењима, помаже им да открију таленте и радује се њиховим успјесима.

– Као школа трудимо се да ученицима пружимо широк спектар тема и занимања, како би се и они могли препознати и усмјерити у ономе у чему су добри. Имамо изванредне ђаке који освајају прва мјеста у регионалним, литерарним конкурсима, сликају, баве се областима које нису специфичне за стручну школу. То су изузетно даровита дјеца и траже другачији приступ и начин рада – прича Дамјановић.

Ствари се јесу помјериле са мртве тачке оснивањем комисија за талентовану дјецу у школама, сматра она, али и даље је водећи ентузијазам наставника и њихов осјећај за рад са овим ђацима.

– Надарена дјеца траже вријеме и то вријеме им треба посветити. Било би добро да се посебно одвоји рад са талентима, то нам је нарочито потребно у овом времену, када свједочимо страшном одласку људи. Морамо дати подршку младима у сфери образовања, онима који сутра треба да нас воде – поручује ова професорица.

Важност рада са талентованом омладином, препознали су у организацији „Перептуум мобиле“ која има свој Центар за таленте, те већ неколико година води пројекте за едукацију наставника у основним и средњим школама, како да на вријеме открију и посвете пажњу надареној дјеци.

Погрешно је мишљење, каже Илија Трнинић, да су даровити ђаци само они који имају све петице у школи.

– У сарадњи са Министарством породице, од 2016. реализујемо програме раног препознавања и рада са талентованом, изврсном и даровитом омладином. Радећи заједно са наставницима у основној и средњој школи, а потом и кроз кампове за таленте, покушавамо да идентификујемо и понудмо нове сервисе да те младе људе уведемо у нову област знања – истиче Трнинић.

И поред огромног труда појединаца, не можемо занемарити чињеницу да Српској недостаје системски приступ у раду са талентованом омладином.

– Не смију постојећи програми да буду оптерећење и разлог да се не ради са талентованим младим људима. Већ годинама заговарамо да се успостави камп за талентовану омладину који ће пружати сталне услуге и активности, по узору на “Петницу” – закључио је он, уз напомену да се Влада и остали нивои власти морају стратешки позабавити талентима.