Главна вијест протеклих неколико дана је да су Амазонију захватили стравични пожари узроковни комбинацијом људских факора и климатских промјена. Према бразилском Националном институту за свемирска истраживања (INPE), од почетка године у највећој прашуми свијета избило је више од 72.000 пожара.

Амазонија гори сваке године за вријеме сушне сезоне, али ситуација никада није била оволико алармантна. Од четвртка се појавило око 10.000 нових жаришта, а сваког минута ватра прогута дио прашуме величине фудбалског терена.

Светски медији, научна јавност, активисти за заштиту животне средине и познате личности заједничким напором подижу свијест о томе колико је највећа кишна шума драгоцијена за опстанак планете.

Слушамо подсјећања да “плућа свијета” производе 20 посто укупног ваздуха који дишемо и да су кључна за борбу против глобалног загријавања, али да бисмо схватили шта то тачно значи, најбоље је да се запитамо шта би се десило са Земљом када Амазоније не би било.

Одговор је да бисмо се суочили с катастрофом невиђених размјера, крајем ере какву познајемо, јер Амазонија не ствара само кисеоник, већ нас штити и од многих опасности за које нисмо ни свјесни да постоје. Њено уништење не би погодило само локално подручје Јужне Америке већ би створило хаос широм планете.

Најбоље је да кренемо редом. Како бисмо предочили трагичну будућност која нас чека ако нестану свјетске прашуме, морамо прво схватити какве нам све благодети пружају тропске кишне шуме, односно сама Амазонска прашума јер је она највећи и најзначајнији представник такве врсте шумског екосистема.

Плућа свијета

Природа је тако усклађена да нам биљке помажу при уклањају угљен-диоксида из атмосфере. Наиме, оне га при фотосинтези апсорбирају, он им омогућава раст, а процес се завршава испуштањем кисеоника.

Међутим, кад дође до пожара значајних размера, зпаљена стабла у атмосферу уместо кисеоника испуштају ЦО2, који додатно загађује атмосферу. Када би Амазонија нестала, велики дио угљеника не би се фотосинтезом трансформирао у кисеоник, већ би остао ту где јесте, па би нас задесило још веће загађење ваздуха.

Амазонија и климатске промјене

Тропске кишне шуме и саване у међудјеловању са атмосфером размјењују огромне количине воде и сматра се да су изузетно важне у одржавању како локалне, тако и регионалне климе.

Вода коју биљке испуштају у атмосферу испаравањем и транспирацијом оне која преко ријека долази до океана, значајно утиче на свјетску климу и циркулацију океанских струја.

Извориште лијекова

Многи не знају да постоји веза између лијекова које узимамо како бисмо отклонили здравствене тегобе и тропских кишних шума. Модерна и традиционална медицина већ вијековима користе биљке и друге организме како би произвеле лијекове.

Нучници сматрају да је у Амазонији, у смислу љековитог потенцијала, детаљно проучено мање од 1 посто биљака, а како се површина тих шума смањује, нестаје и потенцијал за откривање нових медикамената на том подручју.

Катастрофе које би нас задесиле без Амазоније

Према истраживању објављеном у часопису “Натуре”, атмосферски утицај потпуног нестанка тропских шума могао би довести до рапидног пораста глобалне температуре за 0,7 степени Целзијусових, што би удвостручило глобално загријавање биљежено од 1850. године

Будући да прашуме воду из земље претварају у влагу у ваздуху и тиме хладе атмосферу, оне су најважнији дио процеса стварања и регенерације влаге. Кад би нестала Амазонија, ваздух би на том подручју постао сув и загријан, а вјетрови би га прењели по цијелом свијету стварајући хаос.

Повећање температуре које настаје због крчења или пожара ствара велике топле ваздушне масе које се крећу према горе. Кад уђу у горњу атмосферу, оне изазивају струјање и крећу се у различитим смјеровима. Нестанак Амазонске прашуме значајно би утецао на климу у неким од најважнијих свјетских пољопривредних регија.

Студија је показала да је Амазонија та која доноси кишу и у околно подручје и да “крчење шума може смањити кишу у широком региону”. Тада би дошло до суша у богатим пољопривредним подручјима Бразила, Парагваја и Уругваја.

Суше значе мање залихе хране и пијаће воде, али и нове пожаре који би загадили атмосферу и уништили шуму.

Еколози који се баве кретањима влаге у атмосфери, предвиђају да ће над подручјем Амазоније, ако нестане прашума, у најбољем сценарију падати 15 посто мање кише, а у најгорем ће оно постати суво као пустиња Негев.

У Амазонији се налази 390 милијарди стабала која се могу подијелити на око 16.000 врста, па би њихов нестанак имао катастрофалне последице на свјетски биодиверзитет.

Сат откуцава

Чак и без еколошке катастрофе у Амазонији, нашој планети пријети брзи крај ако не предузмемо нешто по питању климатских промјена.

Научници дају разне прогнозе о моменту када ћемо доћи до тачке без повратка, али ако постојећој индустријализацији и ефекту стаклене баште придодамо и уништење плућа свијета, сценарио по коме имамо времана само до 2050. године више не би био песимистичан, него реалан.