Талибани су се на конференцији за новинаре у Кабулу обратили јавности први пут након освајања Авганистана.

Њихов портпарол Забихула Муџахид осврнуо се на права жена и казао "како ће оне имати сва права у оквиру шеријата".

- Гарантујемо сва права жена у склопу шеријатског закона. Жене могу радити у образовању и здравству. Ако је међународна заједница забринута, нека знају да ће наше жене имати сва права у оквиру шеријата. Наше жене су муслиманке и морају поштовати шеријатски закон - рекао је портпарол.

Стога се поставља питање шта је уопште шеријатски закон, шта он говори о правима жена, али и о правима муслимана уопштено.

На примјер, током пријашње талибанске власти у Авганистану, између 1996. и 2001, жене су морале бити у својим кућама и нису их смјеле напуштати осим у пратњи мушкарца.

Шта је шеријатски закон?

Шеријатско право је исламски правни систем који дјелује и као основни вјерски морални кодекс ислама и као правила која се примјењују на сва подручја живота, укључујући вјерске обавезе, свакодневне рутине и лична увјерења.

Углавном се ослања на учење из Курана и Суне (учење и пракса Мухамеда), али се такође заснива и на иџми (консензусу муслиманских учењака око неке ставке у шеријатском закону) и кијасу (рјешењу која су на основу аналогије извели исламски правници).

Све радње категоризоване су као обавезне, препоручене, допуштене или недозвољене.

Начин на који се примјењује шеријатски закон унутар друштва разликује се међу муслиманским државама.

Забране и казне

Злочини се дијеле у три категорије: најмање тешки (тазир), за које казна зависи од одлуке суда, они за које се починиоци кажњавају истим оним што је претрпјела њихова жртва и најтежи прекршаји (худуд) који се сматрају злочинима против Бога.

Прељуба, лажна оптужба за незаконит полни однос, пијење вина или алкохола, крађа и пљачка уопштено потпадају под најтеже прекршаје, што значи да се починиоци могу бичевати, каменовати, протјерати или погубити. За такве злочине предвиђена казна укључује и ампутацију дијела тијела.

Талибани слиједе екстремну верзију шеријата у којој се практикују јавна погубљења и ампутације дијелова тијела, забрану музике, телевизије те премлаћивање мушкараца који се нису молили пет пута дневно или су бријали браду.

За дјела против друге особе, од убиства до напада, кажњава се одмаздом, при чему се према починиоцу поступа исто као и према жртви, стоји у енциклопедији Brittanici. 

Ова врста казненог дјела сматра се грађанским прекршајем, а не криминалом у техничком смислу, будући да држава нема право покренути казнени поступак, већ само жртва или породица жртве.

За неколицину конкретних злочина казна зна бити фиксна: смрт за напуштање ислама, ампутација руке за крађу, те шаке и ноге за разбојништво, смрт каменовањем за ванбрачне сексуалне односе када је починилац ожењен, 100 удараца бичем кад је починилац неожењен и 80 удараца бичем за недоказану оптужбу о нечедности и за испијање алкохола.

У којим се земљама проводи шеријатски закон?

Колико се строго тумачи и поштује шеријатско право, дјелимично или у цијелости, разликује се од земље до земље и зависи од надлежне владе. Неке су земље одлучиле усвојити неколико аспеката шеријатског права у комбинацији са системима европског стила, док га друге, укључујући Саудијску Арабију, Катар и Иран, много помније слиједе, пише INews.

Иако многе земље у Африци слиједе аспекте шеријатског права, укључујући Нигерију, Кенију и Етиопију, Судан га је престао користити у септембру 2020. године када је службено постао секуларна држава и окончао 30 година исламског права.

Земље у којима се примјењује нека верзија шеријатског права су: Авганистан, Бахреин, Брунеји, Египат, Индонезија, Иран, Ирак, Малезија, Малдиви, Мауританија, Нигерија, Пакистан, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Јемен.

Шеријатски закон и права жена

Талибани су раније ове године рекли да желе "прави исламски систем" у Авганистану који би одредио права жена и мањина, у складу с културним традицијама и вјерским правилима.

Жене су током прошле талибанске власти морале носити бурке и нису смјеле користити услуге здравствене заштите коју је водио мушкарац, док дјевојчице нису смјеле похађати школу.

Патријархални поглед основ је традиционалног исламског закона о породичним односима. 

Очеви имају право склопити брак својим кћерима, биле оне малољетне или пунољетне, али се правници слажу да одрасла жена која више није дјевица мора дати свој изричит пристанак на брак. 

Питање има ли кћерка дјевица право на приговор на брак лоји јој је уговорио отац, предмет је расправе међу исламским правницима. Неки сматрају да се њен приговор треба узети у обзир, али да он није обавезујући, док други сматрају да такав приговор искључује брак.

Породични закон

У традиционалном исламском породичном праву, мужеви имају право на полигамију и могу бити у законитом браку с највише четири жене. Муж је током брака дужан бринути о жени и уздржавати је, под условом да му је она послушна. Жена која одбија доминацију мужа и која напусти породични дом без оправданог разлога губи своје право на уздржавање.

Развод брака може се постићи заједничким договором супружника. Међутим, само муж има моћ једнострано раскинути брак из разлога одрицања. Овдје се ради о изванпарничном поступку; односно муж се може самовољно одрећи своје жене и за то не одговара надзору суда или било којем другом службеном тијелу.

Како се доносе судске одлуке?

Као и сваки правни систем, шеријат је сложен и његова се пракса у потпуности ослања на квалитет и обуку стручњака, наводи BBC.

Исламски правници издају смјернице и пресуде. Смјернице које се сматрају формалноправним рјешењима зову се фетве.

Постоји пет различитих школа шеријатског права, а доктрине се разликују по томе колико се дословно тумаче текстови из којих произлази шеријатско право.