Просјечна плата у посљедњих пет година порасла је са 957 на 1.475 марака, што представља раст од 518 марака, односно 54 одсто, и он, како ствари стоје, није продукт добре воље послодаваца да мотивишу и задрже своје раднике, већ прије свега резултат корекција минималца, који је у истом периоду повећан са 520, колико је износио почетком 2020, на 900, односно 1.300 марака 2025. године.

До овог закључка може се доћи ако се анализира кретање, односно раст просјечне плате из ког се може видјети да је највећи процентуални раст био управо у оним секторима који запошљавају и највећи број радника који на крају мјесеца у ковертама добију минимални, односно законом загарантовани износ личних примања. Према ранијим подацима Пореске управе Републике Српске, минималну плату тренутно прима готово сваки трећи запослени радник, њих укупно 91.200.

Ако се упореде званични подаци из 2020. и 2025, може се видјети да је до највећег процентуалног раста у личним примањима, ма како то чудно звучало, дошло у сектору трговине, чак 78 одсто. На другом мјесту је грађевинарство (76,5 одсто), трећем прерађивачка индустрија (65 одсто), а на четвртом угоститељство (60 одсто). Преведено у новчанице -"трговцима" су у овом периоду просјечне нето плате, колико добију на рачуне након свих одбитака, повећане са 728 на 1.296 марака, грађевинцима са 652 на 1.151, а у прерађивачкој индустрија са 768 на 1.269 КМ. И поред овог великог процентуалног раста, запослени у ова три сектора су и даље међу најслабије плаћеним у Републици Српској, на самом зачељу ове листе.

Код свих осталих сектора раст просјечних примања у поменутом периоду од пет година углавном је износио око 50 одсто, мање или више. Примјера ради, код образовања 52 одсто, у случају здравства 45,8, а код запослених у такозваном ИТ сектору 53 одсто. Интересантно, најмањи процентуални раст у овом петогодишњем периоду забиљежен је у сектору финансија и јавне управе, и он је износио 31, односно 36 одсто.

Из наведеног се може видјети да су најмањи процентуални раст просјечне плате имали запослени у секторима у којима углавном раде људи са вишом или високом стручном спремом.     

Сумарно гледајући, овај раст личних примања вјероватно је требало да буде знатно већи да се неки послодавци нису поиграли са законима. Након нових законских рјешења, уведених почетком ове године, а која су подразумијевала да минимална плата у Републици Српској износи 900, 950, 1.000 и 1.300 марака, у зависности од степена образовања и стручности, сви су очекивали да дође до значајнијег раста просјечних примања.

Међутим, према посљедњим подацима Завода за статистику, он је износио нешто више од два одсто, односно само око 40 марака - дупло мање него током прошле године када су извршене сличне корекције минималца. Поједини економисти су ово објаснили тиме што су поједини послодавци вјероватно прије ступања на снагу нових законских рјешења од 1. јануара 2025. године извршили нову систематизацију радних мјеста.

Примјера ради, за радно мјесто за које је некада требала виша или висока стручна спрема они су ставили да им је сада потребна радна снага која има средње образовање, те су тако умјесто минималне, законом утврђене плате од 1.300 КМ својим радницима исплаћивали мање износе. Разлика је вјероватно била покривена ковертом, што је, нажалост, и до сада била негативна пракса с којом се власти покушавају изборити како би се минимизирала сива економија у Републици Српској.

Међутим, ако анализирамо у ком сектору је дошло до највећег "количинског" раста просјечне плате у маркама, ту ствари стоје сасвим другачије. На првом мјесту су запослени у ИТ сектору којима је коверта са личним примањима у посљедњих пет година подебљана за 648 марака, са 1.215 на 1.863 марке. На другом мјесту су запослени у сектору вађења руда у ком је просјечна плата порасла за 591 марку, са 1.215 на 1.806, док је на трећем такозвани електросектор у ком су просјечна лична примања повећана за 543 марке.

Упоредимо ли ове податке са кретањем вриједности синдикалне потрошачке корпе, може се лако видјети да раст плата још не прати у довољној мјери раст цијена, поготово не основних животних намирница. Према подацима Савеза синдиката Републике Српске, вриједност синдикалне потрошачке корпе у јануару ове године износила је чак 2.682 марке и она је у односу на ону од прије пет година скупља за 766 марака.  Ако то упоредимо са растом плата од 520 марака, може се видјети да је једно просјечно домаћинство остало "краће" за 240 марака мјесечно.

Као и ранијих година, и ове су трошкови прехране доминантни у синдикалној потрошачкој корпи и они чине чак 46 одсто њене вриједности. Према процјенама синдикалиста, једној четворочланој породици у Републици Српској су за подмирење основних животних потреба - куповину хране потребне минимално 1.222 марке, што је за 500 марака више него 2020. године. Примјера ради, само у посљедњих годину дана цијена килограма меса је у просјеку порасла од 10 до 15 одсто. Купуса чак 50 одсто.

Према ријечима вишег стручног сарадника за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске Божане Радомир, дешава се оно на шта из ове организације већ годинама упозоравају, да послодавци ништа не чине да задрже раднике, већ и даље само лове у мутном. Како каже, просјечна лична примања у Републици Српској расту искључиво због периодичних корекција минималца које не прати и раст такозваних секторских плата.

- Нажалост, послодавци користе, односно злоупотребљавају институт минималне плате. Радницима који имају вишу или високу спрему исплаћују минималац, пребацујући их у ниже платежне нивое. Треба нам нови систем обрачуна плата. То би подразумијевало да се плате обрачунавају на основу најниже плате која би се множила са утврђеним коефицијентима стручне спреме и сложености послова које неко обавља - каже Радомирова.

Наводи и да овај раст плата не прати кретање цијена основних животних намирница, што из године у годину доводи до пада куповне моћи и животног стандарда. Као занимљив детаљ износи да је у периоду када је падала цијена брашна, и то знатно, у исто вријеме долазило до поскупљења пекарских производа.  Слично је било и у случају пада цијена горива.

- На крају највише испаштају обични људи. Оправдања послодаваца да дижу цијене јер су наводно повећали плате, а што им је онда повећало улазне трошкове, нису ништа него слаб изговор - поручила је  Радомирова.

Европа

Према Евростату, мјесечне минималне зараде у Европској унији крећу се од 551 евра у Бугарској до 2.638 евра у Луксембургу. У групи земаља које имају минималац већи од 1.500 евра, поред Луксембурга, налази се и Ирска (2.282 евра), Холандија (2.193), Њемачка (2.161), Белгија (2.070), те Француска (1.802). Најближи пратилац је Шпанија - 1.323 евра. Иза ње су Словенија (1.254), Пољска (1.091), Литванија (1.038), Португалија (1.015) и Кипар (1.000). Највећу групу чине државе у којима је минималац мањи од 1.000 евра. Међу њима су и Хрватска (970 евра), Грчка (968), Малта (961), Естонија (886), Чешка (826), Словачка (816) и Румунија (814).