Француска и Њемачка су чланицама ЕУ упутиле нон-пејпер о БиХ, а како наводе непосредни циљ је "поништавање неуставних закона и повлачење новог нацрта устава"

У нон пејперу, који је у посједу Провјерено, наводе си између осталог да контакти са Милорадом Додиком, Ненадом Стевандићем и Радованом Вишковићем треба да буду суспендовани.

Нон-пејпер преносимо у цјелости:

Одговори на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ

Овај документ са опцијама представља ажурирање документа поднијетог 3. новембра 2023. године и написан је у свјетлу закључака Политичког и безбједносног комитета (ПБК) договорених 26. марта 2025. године, који су отворили пут за даље активно ангажовање држава чланица ЕУ у вези са текућом уставном кризом у Босни и Херцеговини (БиХ). Циљ је да се олакша расправа о одговору ЕУ на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Текућа уставна криза у БиХ представља најозбиљнији изазов суверенитету, јединству, као и функционалном и територијалном интегритету БиХ у посљедњих 30 година, од потписивања Општег оквирног споразума за мир у Дејтону и Паризу. У протеклим седмицама, активности и правни процеси унутар РС након првостепене пресуде против предсједника РС Милорада Додика од 26. фебруара 2025. године, представљају отворен напад на уставни поредак БиХ.

Конкретно:

- Одлука о мјерама и задацима који проистичу из неуставних одлука и дјеловања вануставних институција БиХ од 26. фебруара 2025. године

- Закон о Високом судском и тужилачком савјету РС од 27. фебруара 2025. године

- Закон о непримјењивању закона и забрани дјеловања вануставних институција БиХ у РС (Суд БиХ, Тужилаштво БиХ, СИПА) од 27. фебруара 2025. године

- Измјене и допуне Кривичног законика РС од 27. фебруара 2025. године

- Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација од 27. фебруара 2025. године

- Нацрт Устава РС од 13. марта 2025. године

- Закон о заштити уставног поретка РС од 13. марта 2025. године

Европска унија и њене државе чланице су у различитим форматима и једнострано недвосмислено осудиле ове акте, назвавши их пријетњом за функционисање институција земље и основне слободе њених грађана. Ови акти су у супротности са обавезама које је БиХ преузела на свом путу ка ЕУ, годину дана након одлуке Европског савјета о отварању преговора за приступање Босне и Херцеговине Европској унији.

Европска унија је у закључцима Савјета од 17. децембра 2024. године указала на могуће реакције ЕУ на активности и актере који подривају и угрожавају уставни поредак, суверенитет, територијални интегритет и међународни субјективитет БиХ.

ЕУ је нагласила потребу за процјеном свих опција и озбиљних посљедица које су на располагању у инструментима ЕУ.

Европска унија је такође потврдила да остаје посвећена Општем оквирном споразуму за мир у Дејтону и Паризу и уставном поретку БиХ. Поред тога, Европска унија озбиљно схвата своју одговорност за стабилност и мир у БиХ и региону Западног Балкана.

ЦИЉ

Локално власништво над мирним рјешавањем кризе остаје од суштинског значаја. Локалне власти и њихово дјеловање треба да усмјеравају ситуацију. Спољни утицај треба да буде ограничен.

Циљ Европске уније остаје помоћ у очувању и изградњи мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске државе Босне и Херцеговине, која поштује своје обавезе према принципима и вриједностима Европске уније, демократским друштвима и владавини права, као и према будућности Босне и Херцеговине у Евроспкој унији. 

Непосредни циљ је поништавање неуставних закона и повлачење новог нацрта устава. Потребно је испитати све опције за остварење овог циља.

Трајно рјешење кризе захтијева, прије свега, потпуни и неповратни повратак Републике Српске у уставни поредак Босне и Херцеговине, поновну посвећеност босанских Срба правилном функционисању државних институција и њихову поновну посвећеност предузимању свих релевантних корака наведених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. године за напредак у процесу приступања ЕУ.

НАРЕДНИ КОРАЦИ

Сљедеће мјере треба да буду дио инструмената Европске уније:

1) Финансијска подршка

Било који пројекат који је директно или дјелимично користан за РС у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ) треба остати суспендован. Државе чланице треба да са Комисијом испитају могућности за прекид два суспендована пројекта. Комисија треба да се уздржи од предлагања нових пројеката корисних за РС. Развијени су критеријуми за одмрзавање ових мјера након што руководство РС предузме конструктивне кораке. Државе чланице ће морати бити претходно консултоване.

ЕУ треба да ступи у контакт са другим релевантним међународним финансијским институцијама, као што је Свјетска банка, како би се обезбиједило да и оне усвоје сличан приступ.

Билатерална финансијска помоћ за пројекте који директно или дјелимично користе РС треба да буде суспендована.

2) Санкције

Европска унија треба да размотри циљану употребу оквира за рестриктивне мјере (Одлука Савјета 2011/173/ ЦФСП) у свјетлу ситуације у Босни и Херцеговини, усвајањем рестриктивних мјера према појединцима или субјектима који подривају суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и међународни субјективитет Босне и Херцеговине. Очекујемо приједлоге од високе представнице/потпредсједнице (ХРВП) у вези са тим у наредним седмицама.

У недостатку консензуса на европском нивоу, треба размотрити државне мјере, укључујући циљане индивидуалне мјере као што су забране путовања, те координисати их међу државама чланицама. Усвајање мјера од стране појединачних држава чланица ЕУ треба да буде праћено локалним рјешењима којима треба да се да приоритет. Државне мјере представљају привремене и реверзибилне рестриктивне мјере чији је циљ да изазову промјену понашања циљаних субјеката и појединаца.

3) Проширење 

ЕУ и њене државе чланице треба да нагласе да су поступци РС у супротности са европским путем Босне и Херцеговине и интересима становништва БиХ, укључујући становништво Републике Српске. Напредак у процесу приступања зависиће од спровођења неопходних корака наведених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. године. Истовремено, ЕУ и државе чланице треба да у јавним комуникацијама истакну користи од европских интеграција.

4) Контакти са званичницима РС

Ангажовање ЕУ и држава чланица са званичницима владе РС или СНСД-а треба да се фокусира на истицање ризика даљег спровођења неуставног курса предсједника РС Додика. Ова комуникација треба да садржи поруке које указују на отвореност и спремност ЕУ на ублажавање тензија чим постану видљиви знаци промјене политике, као и ангажман са опозицијом из РС и цивилним друштвом. Контакти на високом нивоу са лидерима РС који су осуђени или оптужени (М. Додик, Н. Стевандић и Р. Вишковић) треба да буду суспендовани.