Нема пуно људи који не воле сланину. Ово прерађено месо има приступачну цијену и пуни и примамљиви укус, због чега је омиљен додатак оброцима које једемо за доручак, ручак и вечеру. Међутим, истраживања спроведена посљедњих година показала су да конзумацију прерађеног меса, генерално гледано, прате неке штетне нуспојаве. Значи ли то да је сланина у потпуности нездрава или је у реду јести је у умјереним количинама? Упркос томе што сте вјероватно чули за неке од негативних учинака једења сланине, логично је запитати се има ли она уопште икаквих добробити?

Кад је ријеч о прерађеном месу попут сланине, могућа штета долази од виших нивоа натријума, засићених масти и конзерванса. Када се једе умјерено, стручњаци кажу да би све требало бити у реду. Редовна конзумација овог прерађеног меса за доручак, с друге стране, може бити посебно штетна за успоставу здраве исхране.

У просјечној шњити сухе свињске сланине пронаћи ћете нешто више масти и натријума, али такође и пристојну количину протеина и главних витамина. Ти нивои зависе о врсти и марки коју купујете, али, у просјеку, шњита сланине садржи:

- 110 калорија

- 3,8 грама протеина

- 10,4 грама масти

- 3,5 грама засићене масти

- 0 грама угљикохидрата

- 0 грама влакана

- 210 милиграма натријума

Једна од предности једења сланине је та што вам овај сухомеснати производ може омогућити брз и једноставан унос протеина у било којем оброку у дану. Само једна шњита средње масне сланине има отприлике три до четири грама протеина. За оне који иначе конзумирају релативно мало протеина, додавање шњите сланине може повећати њихов унос и засићеност тог оброка. Овим путем, рецимо, можете повећати садржај протеина у салати или сендвичу, након којих бисте без тог додатка знатно брже огладнили.

Сланина се сматра прерађеним месом, што значи да често садржи адитиве и конзервансе. Нажалост, за многе од ових састојака утврђено је да имају негативне учинке на здравље.

На примјер, натријев фосфат је један од најчешћих адитива које ћете пронаћи у сланини, а повезује се с бржим старењем и могућим оштећењем крвних жила. Још један уобичајени састојак који се додаје сланини и прерађеном месу јест натријев нитрат, који се повезује с раком дојке, дебелог цријева и простате.

Љубитељи сланине биће срећни сазнати да постоје неки брендови који производе сланину без ових конзерванса. Зато увијек прије куповине провјерите списак састојака и одаберите најздравију опцију.

Утврђено је да прерађено црвено месо, укључујући сланину, има потенцијално негативне учинке на здравље срца ако се конзумира редовно.

Према студији објављеној у часопису "Цирцулатион", редовна конзумација овог меса је повезана с повећаним ризиком од коронарне болести срца за 42 одсто и повећаним ризиком од дијабетеса за 19 одсто.

Још новији извјештај, објављено у "Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион", показало је да је конзумација више од 150 грама прерађеног меса седмично (отприлике пет шњита сланине) повезана с повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести за готово 46 одсто у поређењу с неједењем прерађеног меса уопште.

За оне с постојећом дијагнозом хипертензије или оне који су на граници, редовно једење сланине може бити опасна навика. То је због тога што сланина има висок садржај натријума, који може придонијети повећаном крвном притиску, подстичући задржавање воде и сужавајући крвне жиле.

Осим виших разина натријума, сланина такође често садржи и више нивоа засићених масти, а понекад и трансмасти. Засићене и транс масти у сланини такође могу довести до накупљања артеријског плака, даљег сужавања крвних жила и потенцијалног погоршања хипертензије.

Сланина је врста прерађеног меса, па се ризик од рака може повећати. То је зато што је прерађена храна попут сланине, кобасица и месних деликатеса класификована као канцерогена група 1, што значи да је доказано да ти производи понекад доводе до повећаног ризика од рака. Према извјештају објављеном у "Нутриентс", редовно конзумирање прерађеног меса повезано је с могућим повећаним ризиком од рака желуца, једњака, дебелог цријева и гуштераче. Битно је нагласити да настанак рака такође зависи о другим чиниоцима начина живота.

Није тајна да је сланина пуна масти. Сочност и масноћа лијепе траке сланине су оно што је чини тако добром! Али од којих је масноћа сачињена сланина?

Сланина се првенствено састоји од 50 одсто мононезасићених масти, 40 одсто засићених масти и 10 одсто полинезасићених масти, а према "Тхе Нутритион Јоурнал", све три ове масти могу бити дио добро уравнотежене исхране.

Мононезасићене масти заправо могу помоћи у равнотежи нивоа холестерола и смањити ризик од срчаних болести. Засићене масти понекад имају негативну репутацију, али нису толико лоше. Ове масноће пронаћи ћете углавном у производима животињског поријекла и свакако их треба конзумирати у умјереним количинама. Вишеструко незасићене масти, које се налазе у многим рибљим производима, такође су добре за ваше срце и ниво холестерола.

Иако засићене масти у малим количинама и нису тако лоше за вас, сланина их ипак садржи око 40 одсто у свакој порцији. Важно је фокусирати се на то одакле добијате засићене масти. Можда је боља идеја ограничити унос сланине и конзумирати засићене масти из кокосовог уља или кокосовог маслаца како бисте уравнотежили своју исхрану.

Већина људи то не зна, али сланина заправо садржи и витамине. Дакле, када једете сланину, добићете много витамина, укључујући Б6 и Б12 заједно са жељезом, цинком, магнезијумом и селеном.

"Нутритион Јоурнал" слаже се да су то корисни витамини за доручак, али додаје да постоји много другог свјежег лиснатог поврћа и немасног меса који могу бити извор тих важних спојева.

Познато је да производи животињског поријекла и масна храна помажу уравнотежити цријевни микробиом и умирити слузницу желуца. Ово је један од многих разлога зашто су људи опсједнути супом од костију! Упркос томе, према "Свјетском гастроентеролошком часопису", велике количине засићених масти или масне хране заправо могу пореметити природну равнотежу ваше цријевне микробиоте, наводи "Центар Здравља".

Када једемо здравије масти попут масти из рибе или авокада, подстичемо равнотежу масних киселина у нашем тијелу. Али када конзумирамо велике количине масне хране, која је богата не баш здравим масноћама, то може имати супротан учинак. То се догађа јер прерађене масти и уља могу створити вишак цријевних бактерија, што штети оптималној цријевној флори.